Mudrolije: U životu ćete žaliti samo za onim što niste uradili

U dvadesetoj godini nemojte ni razmišljati o kompromisima.

U životu ćete žaliti samo za onim što niste uradili

Ako rano idete u krevet. To znači da nikada ne srećete interesantne ljude.

Što se više trudite imaćete više sreće.
Vi ste bolji nego što mislite (i bolji nego što će vam većina ljudi to ikada reći). Uvek možete raditi više. Nikoga ne interesuje da li ćete vi iskoristiti svoje potencijale. Zato krenite, ne čekajte odobravanje, krenite i uradite ono što ste naumili.
Razmišljajte o velikim poduhvatima, ciljajte visoko i  ... radite na tome što više možete!
Ne čekajte da vam daju reč - uzmite je sami!

Lisa Fonssagrives on the Eiffel Towe
shot by Erwin Blumenfeld in 1939

Tri posleratna druga, Đorđe Balašević [3]

Svinjocid (29. Novembar)

(ćale) Ostavljao mi je duge, tolstojevse poruke.

Čak i oni koji su me voleli, ponekad su tajno boli iglama lutkicu napravljenu po mom liku.

Oko te ploče su bila podeljena mišljenja. Ja sam mislio da je dobra, a svi ostali da je loša.

Tri posleratna druga, Đorđe Balašević [2] Duboke patike za mali fudbal? Bogohuljenje

Bio sam ubeđen da je plaćen po danu koji mi upropasti.

Duboke patike za mali fudbal? Bogohuljenje.

... predložio sam mu da instalira retrovizore na ramenima, kako sebe ne bi ni na trenutak ispuštao iz vida ...

Genetski sam napaljen protiv neshvaćenih.

Mister Sa Debelom Cigarom
... izgledali su kao bugarska partijska delegacija ...

... i dokazao da je neopravdano zapostavljen u odnosu na Felinija i Kurosavu ...

(na snimanju novogodišnje emisije, u studiju) Asistenti su terali statiste u stampedo, pirotehničari ih sačekivali u zasedi sa dim-mašinama, a žene sa fasciklama, kojih uvek ima najviše, preživelima bi doturale konfete i nabijale im na glave one idiotske kape od krep papira.

Tri posleratna druga, Đorđe Balašević [1]

Sličice koje su me zasmejavale dok sam čitala ...
Sentimentalni život mu je bio buran kao kvarnerski zaliv u februaru.
Gužva - kao na graničnom prelazu u prijateljsku Albaniju. Van sezone.

Urednici su više manje sa gerontološkog, pa se provuče i neka moja stara pesma.
Sav se raznežim, kao učiteljica u penziji.
Sad me ne bi identifikovali no kad bi točio naftu sa gitaromoko vrata, a pritisak u gumama merio bežičnim mikrofonom.

MIKA ANTIC : EPILOG

EPILOG 

Vodopad ima bradu kao grof L.N.Tolstoj.
To se
u stvari
Jutro po sebi peni i razapinje dugu.
Ja sam priznao jednoj ženi
Da je život nešto prosto u meni,
- a nije baš tako prosto.
Ja sam mislio da cu ići pravo
dok se ne pretvorim u lenjir,
a našli su me u krugu. Našli su me posle lutanja
srozanog od vriska do šaputanja.
Prošao je oktobar.
Među nogama drveća polako zaudara na vlagu
i krv.
Ulica poslednji put kisne na sirovom suncu.

Mudrolije: U ovu sobu svako unosi radost. Neko kad udje - neko kad izadje

Zavolio sam ga znam po tome što mi je postao potreban, što nisam zamjerio ničemu ma šta da je rekao i učinio i što mi je sve njegovo postalo važno. Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog. (Ahmed o Hasanu, Derviš i smrt)

Ne znam ima li pobeda u životu, poraza sigurno ima.

Ako hoćeš da uvrediš, to je lako. Treba samo biti bezobrazan.

- Ti čuti! Tebe su za fermen (prsluk) zakačili, kao bosiljak. I dobro su te pronašli da zakitiš sav džumbus.

Mika Antić

- Prosto sam znao da na ovom svetu umam po svom, daživim i volim.
- u svemu je bio pre svega pesnik
- Ti znaš moje selo utkano u njive, u zenicu plavog nebeskoga svoda
- I u daljini đeram - moj mlađi brat.
- Ako je život uvek ovava svinjarija moraću radost da izmislim pre smrti.
- Dođoh da kažem vrbama zbogom i jednoj devojci koje nema.

Meša Selimović - SJEĆANJA
Osim toga moj život je prilično ravan, zanimljiv i značajan samo za mene.

Nismo ga poštovali, voleli smo ga.

Zar da kažnjavamo za iskrenost? Zar od đaka daka da stvaramo dvoličnjake?

Na granici sam da postanem slomljen čovek ili zver

Bez ljubavi, svako je uvek na gubitku.

Ruka ruku mije

Da bi krenuli napred potrebna je snaga. Za nazad ne treba ništa, samo bol.
 ....

- Ne moraš da zvoniš ako si došao da ostaneš.
- U ovu sobu svako unosi radost. Neko kad uđe - neko kad izađe.

Drugo je mržnja, ona je refleks, kao odbrana. No ljubav ne dolazi sama od sebe. Kao ni pismo, kao ni poklon. Treba da postoji neko ko šalje te dragocenosti. Ali otkriti u čemu je lepota ta onoga što voliš to je drugo, to je teško. (Oskar Davičo, Pesma)





Mudrolije: poslovice o sreći i Derviš i smrt

Biti oslobođen od nečega, to znači pre svega ne zavisiti od toga, ne biti uznemiren, pogođen ni njegovim prisustvom, ni odsustvom.

Poslovice

Ko se rodio za vešala od puške ne gine.

Sretnu se mučno roditi, a lako mu živeti.

Niko nikom sreću uzeti ne može.

Ako je ko kome u stopu stao u sreću nije.

Ivo Andric, citati: Još danas i sutra! Ima ih koji neće ni toliko živeti. ( Ex Ponto III)

Vojnicima, bolesnicima, zatvorenicima posete su drage i uvek dobrodosle; stoga čeznu za njima kao za lekom.

Razumeli smo se, iako se nismo mogli sporazumeti.

Dovoljno je da sve te ljude koji sad stoje ili prolaze gnevno ili nabusito isored tebe, zamisliš za trenutak ispružene, neme i nepomične - u vodoravnom položaju - i ti ćeš se osloboditi osećanja straha, pritiska koje ti sada dolazi od njegovih reči i postupaka.

Ljude je mnogo lakše prevariti i oštetiti vešto poređanim istinama.

Milorad Mitrovic - Pred slikom tvojom zamišljen stojim


Milorad Mitrovic - Pred slikom tvojom zamišljen stojim
Pred slikom tvojom zamišljen stojim
I budan sanjam nestali san,
A srce dršće ko slabi listak
Kad jednom stigne jesenji dan.

Ivo Andrić, Ex Ponto (II): Kad jednom izgubimo sve onda osjetimo lakoću za koju nema imena, jer to je lakoća prevelikog bola

Kad sam se već drugi dan vozio (u osjećaju kome nema imena, gdje bol prelazi u tupost, kao žar usijana željeza u bjelinu) ušao je u moj kupe jedan svećenik. Čvrst i mlad čovjek. On je govorio sa suputnicima. Ja sam šutio.
Njihovi su odgovori bili glupi. On se razljutio i ućutao.
Najednom se okrenu meni: »Vas mora, gospodine, da tišti neka velika žalost!« Odgovorio sam neodređeno i kratko. Ućutali smo i ubrzo se rastali.
Šta li je taj čovjek vidio na mom licu? I šta li ga je gonilo da protiv konvencionalne diskrecije i uljudnosti učini takvu grešku?
Sigurno je da mnogi ljudi cijelog svog života i ne slute kako nesrećnih ljudi ima na svijetu.

Evo sam dvadeset i jedan dan slobodan i bez prestanka sam. 
Neprestano promatram pupanje, i cvat a ipak se ne mogu oteti da mislim o ljudima. Jutros, na suncu, dođe mi sva ljudska istorija kao jedan pokolj nevinih, kao crni kovčeg kom je ključ bačen u more. I radi istog Hrista prvi koji su poginuli bili su nevini.

Kad nevolja poraste i stradanja zaredaju, kad bol zaboli odveć, onda se u meni duša okrene, ispuni me prkos i drska zlobna ravnodušnost i crni ponos onih koji odviše pate. 

Ivo Andrić: Ljude je mnogo lakše prevariti i oštetiti vešto poređanim istinama

Vojnicima, bolesnicima, zatvorenicima posete su drage i uvek dobrodošle; stoga čeznu za njima kao i za lekom i hranom.

Razumeli smo se, iako  se nismo mogli razumeti.

Dovoljno je da sve te ljude koji sad stoje ili prolaze gnevno ili nabusito ispred tebe, zamisliš za trenutak ispružene, neme i nepomične - u vodoravnom položaju - i ti ćeš se osloboditi teškog sećanja straha pritiska koje ti sada dolazi od njegovih reči i postupaka.

Ivo Andrić, Ex Ponto (I): Je li vam se dogodilo da vam uzmu sve - a šta se čovjeku ne može uzeti ?

Kada umrem, zapišite slobodno da sam u poslednjem trenutku - žmurio.

Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to da sakriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži. (Ivo Andrić)

Sramotićeš se dok si živ. Prilike za to ćeš imati uvek. Svet  će ti je pružati dovoljno, ali i kad to ne bude, ti ćeš se sam potruditi da je nađeš.

Posrnićete ali nećete pasti; a ako se desi - izuzetan slučaj - baš i da padnete, nećete se pobreditinego ćete čim se pridignete, produžiti mirno i bodro svoj put. Različiti ste od svega oko sebe, sve vam preti, sve vas ugrožava, ali vam se ne može ništa zlo nanetiniti nepopravljivo desiti, jer u vama od začetka živi skrivena i neuništiva iskra životne radosti koja je moćnija od svega što vas okružuje.
Samo ćete celog veka, sve do poslednjeg dana, patiti zbog neprirodnog položaja u svetu u koji ste bačeni.
Tako se može reći, da vam je kroz sve mene i obrte dugog života dvoje osigurano: duga patnja i sigurna pobeda.
To je nada, neodređena i bezizgledna nada, koj a nas više muči boli nego što nas teši i krepi, a koja nas nikada ne napušta.
Citati
Ex ponto (Ivo Andrić)
I
Je li vam se ikad dogodilo da, bačeni iz kolosijeka, rečete svagdašnjici: zbogom i da se vinete, nošeni strašnim vihorom, zaprepašteni kao onaj kome se tlo izmiče?

Je li vam se dogodilo da vam uzmu sve — a šta se čovjeku ne može uzeti?
— i da vam na dušu polože tešku odurnu ruku i da vam uzmu radost i vedrinu slobodna duha; i sama srčanost, koja ostaje kao posljednji očajni dar sudbine, da vam uzmu i da učine od vas nijemo prezavo ropče?
Raznoliki su i mnogi bolovi koji zadešavaju ljude na ovoj zemlji, gdje se »ljepšom dušom dublje jeca«, ali kog je jedan samo od ovih istinskih velikih bolova zadesio, brat je moj i prijatelj!

Mudrolije: Gubiti je strašno sve dok se ne izgubi sve, tada osetimo lakoću kojoj nema imena

Nikada žena ne govori o ljubavi sa nekim ko joj se ne sviđa kao čovek. (Dučić)

Zaljubljen čovek (muškarac) je slab. O n postaje svirep i sebičan, analitik i sitničar.

Velike zvezde vide se samo u sutonu da, a velike ljubavi samo u sutonu sreće.

Smeši se - sutra će biti gore.

Gubiti je strašno sve dok se ne izgubi sve, tada osetimo lakoću kojoj nema imena ... (I. Andrić)

Lepšom se dušom - dublje jeca.

Biti čovek, rođen bez svoga znanja i bez svoj evolje, bačen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nostiti identitet. Izdržati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredviđene postupke, svoje i tuđe, koji ponajčešće nisu po meri naših snaga: BITI ČOVEK.  (I. Andrić)

Užasi života postanu jednim delom naše sudbine ako se u njih naročito udubljemo

Ljubav odoleva vremenu koje se otima. Nikada nije zaista ljubio onaj koji misli da je ljubav prolazna.

Nije dovoljno jednoj stvari leđa okremuti pa da prestane da nas goni i muči.

Veliki ljudi umiru dvaput, jednom prirodnom smrću, drugi put kada umire njihovo delo.

Slučaj satire slabe i neoprezne.

Citati - Jovan Dučić

Užasi života postanu jednim delom naše sudbine ako se naročito u njih naročito udubljemo.

Analizirajte svaku svoju mržnju, pa ćete je uništiti samim tim što ste joj pogledali u oči.

Jedna stvar je učiniti se velikim, a druga pokušati ne biti mali

- U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što seživi i kaže i ono ušta ni sami ne verujemo. U ljubavi nema ničeg razumnog.

- Ljubav je jedno duševno stanje bez ravnoteže i bez razabiranja.
- Ljubav je najveći izvor snage za iluziju i najdublji dokaz za akciju.

- Žaliti za onim što je prošlo je isti što i trčati za vetrom.
- Veselo srce - pola zdravlja.

Ako biraš između dva zla, bolje da tvoj izbor padne na vidiljivo ...

- Ako biraš između dva zla, bolje da tvoj izbor padne na vidljevo nego na skriveno, iako se ono prvo čini većim od drugog.
- Najviši stepen duše je poslušati čak i ono čemu se um protivi. A najniži stepen uma je protiviti se onome čemu se duša pokorava.
- Slušaj ženu kad te gleda, a ne kad ti govori.

Mudrolije: U životu se pobeđuje na dva načina: svojom snagom ili slabošću neprijateja

- Lakomeislenost je pojas za plivanje rekom života.
- Mladost prezire posledice, u tome i jeste njena snaga.
- Suze su tih jezik bola.
- Teško je živeti, većina ljudi samo postoji.

- Treba imati neko talenat za sreću, kao što treba imati puno duše da se bude istinski nesrećan.
- Mržnja je najčešće strah.
- Mudrosti lisice često se precenjuje, jer joj se u zaslugu pripisuje i glupost kokoši.


Citati Sveska II, Murdolije (1990/91)

Ako su mi ruke polomljene - imam krila.

Verovati u neverovatno - ostvariti nemoguće.
Početak druge sveske citata

Kraj sveske, Citati I 1988 - 1989

Prva sveska, u koju sam zapisivala pre ove ...  je ustvari sveska sa stihovima koje sam sakupljala u osnovnoj školi (od petog razreda do drugog srednje) i na pocetku srednje.
Što bi neki rekli  - pubertetska. Ali je ona ostala u Srbiji, pa kada je donesem .. prepisaću i te stihove dečje i pubertetske kako bi imala skoro sve sveske on-line. 



Mesa Selimovic, Dervis i smrt: Nije se on promenio nego ja, i onda se sve promenilo.

Retko ko je bio tako srećno isključen iz života kao on.
... crvene tragove je sam sklanjao i izlazio sa smješkom, sa crvenim pečatima na obrazima govoreći o običnim stvarima, ne o sebi, ne o bolesti, činilo mi se ponekad da je to oholost naročite vrste, da bi bio iznad nas i svijeta.

Čovek nikada nije suviše ponosan.

... on svome držanju poklanja više pažnje, jer ima više da krije ...

Uhvatio sam sebe u niskom osećanju potrebe da nam ljudi budu zahvalni, da se pokazuju maleni i zavisni, jer to stvara našu naklonost, hrani je povećava značaj našeg dela i naše dobrote.

Petar Petrović Njegoš, Gorski vijenac

U dorbu je lao dobro biti,
na muci se poznaju junaci.

Udri vraga, ne  ostav mu traga,
ali gubi obadva svijeta.

Bič sam božji za tebe ispleten
da se stavljaš šta si uradio.

Počinimo u tišini i nad mirnom vodom, Zahvalimo udesu za sve zlo i teško nije bilo.

Ivo Andrić, citati
Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.

... mahovina  je naličila malim srcolikim jastučićima u koje žene zabadaju igle ...

Kosa mu je počinjala rasti odmah iznad obrva, tako da nije ostajalo mesta za čelo.

Reči 6: Kada se sunce rodi, svejedno je da li si lav ili gazela, bolje je da počnes da trčiš

Nije teško zaljubiti se, teže je to umeti reći.

Svi muškarci su lažovi, prevrtljivi, uobraženi i kuavice.
Sve žene su izveštačene, radoznale i pokvarene;
Pa ipak u svetu postoji uzvišena stvar, to je savez ova dva nesavršena stvorenja.

Dušan Matić: Uspavanka za poginule koji nemaju više od dvadeset godina

Spavaj, 
Ko ni jedno dete živo što ne spava,
U zagrljaju zemlje,
S krticom i s korenom trava.

Dvadeset godina jedva milo si gledao
svetlost.
I više te nema.
Dvadeset godina!

Čak i čovek koji životu ne daje ništa traži od života sve

Čovječe, sjeti se da si ravan onome pred kime se ponizuješ i ne ponizuj se.

Ja trebam nekoga u ovom paklu.
Samoubistvo iz dostojanstva.

Jer biti svestan svoje nesavršenosti znači imati snage, više snage da joj se čovek odupre; to znači osećati mogućnosti.

Sa svima u miru živim,
sa sobom se borim stalno!

Blago cara Radovana, Jovan Dučić 
Sve  što je duboko izgleda na dnu tamno i neveselo;  i ni u jedan ponor se ne daje dugo gledati bez vrtlogavice i užasa.

Što uspemo našom pameću, pokvarimo našom ćudi; a što uspemo našom dobrotom upropastimo našim porocima; i najzad što postignemo svojom mudrošću, izgubimo načim temperamentom.

Čovek je veran samo sebi ...

Ljubav koja dušu napušta sa prvim znacima pohote.

... oči mu surove i kada se osmehuje ...

Lepota je religija mudracima.

Večnost čuva samo ljubav, jer je ona nalik na nju.

Žena zna, šene uvijek ynaju, makar ništa ne bilo rečeno i prije će pomisliti da jest, nego da nije. (Derviš i smrt)

Reci 5: Ne pamti se razlog, vec čin

Covek osjeca potrebu ne samo da misli, vec i da kaze, cak vecu potrebu da kaze, nego da misli.

Za svakoga imamo rezumevanja, osim za svoje najblize, smatramo da nam njihova vjernost prirodno pripada kao vlastita koza.

Ne pamti se razlog, vec cin.

Zmija bi se otrovala kad bi me ujela.

Kakav je ovo zivot, kakav svet, u kojem cinim zlo i kad mislim najbolje.

Steta glupi ljudi su obicno, vrlo uporni.

Strah je najgori izddajica.

Svaka stvar ima lice i nalicje, privid i sustinu, koru i srcku.

Upravo strah od smrti daje lepotu svim stvarima, svemu sto dozivljavamo. Treba sve proziveti, osvajajuci radost cistog zivota i lepotu ljubavi prema drugima u ovom kratkom preletu ozmedju dve tajne.

Staza se grdi kamen po kamen.

Zelim da mi cijeli zivot suza i osmijeh ostane:
suza mi srce prociscava, tumaci mi tajne zivota i njegove zegonetke;
osmijeh me zblizava meni srodnim i biva simbolom moga slavljena bozanstva.

Ljubav nas je sjedinila i kod nas moze razdvojiti, smrt smo odabrali i kod nas moze vratiti.

Dusi Bog podari pehar radosti i srece i rece: "Iz njega ces piti samo kada proslost zaboravis i buducnost zanemaris." I dade joj pehar tuge i rece: " iz njega ces pitida bi shavtila sustinu zivotne radosti."

Covjek se vraca na mesto zlocina, ali ne i na mesto ljubavi.

AKO TI SVETLOSTI NEDOSTAJE

Ako ti svetlosti nedostaje
uzmi me.
Noć da sam noć bih spalio
da te razdanim.

Ako ti ljubavi nedostaje
uzmi me.
Zenice ću noći da iskopam
da se zvezda ogledaš, da sineš.

Ako ti mržnje nedostaje
i tad uzmi me.
Pakao vri mi pod srcem
pakao vekovni.

Ako ti svetlosti nedostaje
uzmi me.

Al ako ti ja nedostajem
šta ću ti!
Sem da te gledam do u nedogled
sem da izgorim.

Aca Šopov




Mesa Selimovic, Tvrđava: "Boj se ovna, boj se govna. A kad cu zivjeti?"

Ljudi su zla deca. Zla po cinu, deca po pameti.

Mozda za sto ih nisam pogao razumeti, ni objasniti, a tajna se duze pamti nego jasna istina.

Iskustvo me je naucilo da ono sto se ne moze objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe mozes obmanuti dijelom slike koji se nametne, tesko izrecivim osjecajem, jer se skriva pred mukom saznanja i bjezi u omaglicu, u opijenost koja ne tazi smisao.
Drugome je nophodna tacna rijec, zato je trazis, osjecas da je negdje u tebi i lovis je. Nju ili njenu sjenku, prepoznajes je na tudjem licu, u tudjem pogledu, kad pocinje da shvata.

Sreca pomaze smelima - - Audaces fortuna iuvat

Drevis i smrt
Svako trazi zadovoljstvo, a nevolje dolaze same.

U ratu nije dosadno, ni u nesreci, ni u muci. Kad je tesko nije dosadno.

Onda je otac rekao:
pamti, nesreca je sto kod nas niko ne misli da je na pravom mjestu i svako je svakome moguci suparnik;
ljudi preziru one koji ne uspiju, a mrze one koji se uspnu iznad njih; navikni se na prezir ako zelis mir, ili na mrznju ako pristanes na borbu. Ali ne ulazi u okrsaj ako nisi siguran da ces oboriti protivnika. 
Ne upri prstom na tudje postenje, ako nisi dovoljno jak da to ne moras dokazivati.

Zivotna snaga jednog coveka, meri se izmedju ostalog i njegovo sposobnoscu da zaboravlja

Svaki nedeljni slikar - amater, pred belim platnom u trenutku kada mu prinese cetku namocenu u boju, ima potpuno iste sanse kao i Pikaso ili bilo ko drugi ko je stajao tako sam i zamisljan dvoumeci se odakle da krene, a da je sve ostalo samo splet vestine, publiciteta, srecnih okolnosti i tradicije.  [Kapor]

Mesa Selimovic, Dervis i smrt : "Covjek nikada ne treba da ode, kad ima razloga da ostane."

Ostala je u meni detinja misao, uporna nada da su se ipak pomirili.

O Hasanu
Cim bi zazuborio njegov tihi glas, noc bi postajala manje pusta. Gradio je izmedju mene i sebe most od paucine, most od rijeci.

Ljudi su mi postali blizi zbog govora. Ne svi naravno. Neki su gluhi za tudje rijeci, oni su nesreca i sebi i drugima.

Sprimerom velikih ljudi pred ocima i sa zeljom da ih slijedi, a bez ikakva znanja o sitnim ljudima koje cemo se jedino susretati.

Srecom po sebe, nikome nije nista zamerao, nije se zalostio, sve sto mu se desilo primio je kao zestoku salu.

Dervis i smrt, Mesa Selimovic "Ragovor je spona medju ljudima, mozda i jedina"

O Hasanu
Hasan je nedosledan. Hasan ne zna sta hoce ili zna, a ne moze. Hsan je dobronamran, ali neizdrzljiv, Hasan pokusava, a ne uspjeva, i mozda je zaista njegova nesreca u tom beznadnom zapocinjanju, u tom gradjenju mostova koje ne prelazi.
To je prokletstvo zelje koja se ne gasi, ali se ne ostvaruje. Neprestano trazi, s odusevljenje, pa se brzo povlaci, prazan i neoplodjan.
Kao da ga vuce misao, a odbija covek.
To je cudno ostecenje i muka, ne zato sto odustaje, vec sto uvek nanovo pokusava. Onda je sve u njemu, a ne u drugome. A opet sam trazio uzrok izvan njega.

Mesa Selimovic, Dervis i smrt: "Hiljadu puta se pokajes za ono sto kazes, rijetko za ono sto precutis."

O Hasanu
Pomalo je nesrecnik koji se brani prkosom, cudak ili pametna covek koji krije svoje raloge, a za to je potrebno biti suvise slab ili suvise jak.

Njegov zar je trajniji, nije plamen u kome izgore vrele rijeci.

Uostalom, svejedno, neka je i povrsan, neka je lakomislen, neka procerdava svoju nekadasnju pamet kako hoce, ali je dobar covjek i zna tajnu da bude prijatelj.

Hasan
"O jadni dervisu! Moze li se ikad desiti da ne mislite derviski? Djelovanje po odredjenju, odredjivanje po bozjoj volji, spasavanje pravde i svijeta!
Kako se ne ugusite od tih velikih rijeci!
Zar ne moze nesto da se ucini i po ljudskkoj volji, i bez spasavanja svijeta?
Ostavi svijet na miru, ako Boga znas, bice srecniji bez te vase brige. Ucini nesto za coveka kome zans ime i prezime, koji ti je slucajno brat, da ne propadne ni kriv ni duzan u ime te pravde koju branis. "  ...

Mesa Selimovic: Dervis i smrt, "Ubistvo je manje opasno nego buntovnistvo..."

HASAN 
Ubistvo je manje opasno nego buntovnistvo. Ubistvo ne moze biti uzor i podstrek, izaziva osudu i gadjenje, a desava se iznenada, kad se zaboravi strah i svajest, neprijatno je, kao ruzno podsjecanje na trajnost niskih nagonakojih se ljudi stid, kao sto se stide nedostojnih predaka ili prestupnih rodjaka.
A pobuna je zarazna, moze da podstakne nezadovoljstva, kojih ima, lici na junastvo, a mozda i jeste junastvo, jer je nose zanesenjaci koji umiru za lepe reci, sve stavljaju na kocku jer sve je njihovo nesigurno.
  Zato je privlacno, kao sto ponekad covjeku izgleda privalcno i lepo sve sto je opasno.

Uvijek svo znaju za nesrecu i zlo, samo dobro ostaje skriveno.

Meša Selimović: Derviš i smrt, "Ja sam mali čovjek obične pameti, skromnih sposobnosti, djeca u školi nikad ne bi učila o meni."

Gresne misli su kao vjetar, ko ce ih zaustaviti?

Svet mi je odjednom postao tajna, i ja svetu, stajali smo jedan prema drugome, zacudjeno se gledamo, ne poznajemo se, ne razumemo se vise.

Zrele zene znaju vrednost svega sto gube i dobijaju, i uvijek imaju svoje razloge koji mogu biti cudni, ali retko naivni.

HASAN
"Ne treba da se covijek pretvori u svoju suprotnost. 
Sve sto je u njemu vredi, to je ranjivo.
Mozda nije lako zivjeti na svjetu, ali ako mislmo da nam ovdje nije mjesto, bice jos gore.
A zeleti snagu i bezosecajnost, znaci svetiti se zbog razocarenja.
I onda,
to nije izlaz, to je dizanje ruku 
od svega sto covjek moze da bude."

Sveto pismo - prijateljski poziv mudrosti


11. Kada ja bijan malo dijete kao dijete govorah, kao dijete misljah, kao dijete razmisljah, 
a kada postadoh covjek odbacih detinjstvo.

13. A sada ostaje vera, nada, ljubav,
ovo troje; ali je ljubav najveca medju njima.

Pablo Neruda: Nocas bih mogao pisati

Najbolji prevod Nerudine poeme.

Mogao bih pisati stihove jos tuznije ove noci.
Napisati, na primer: "Noc je osuta zvezdama
i u daljini plave cvokocu zvezde."

Nocni vetar bludi po nebu i peva.

Mogao bih posati stihove jos tuznije ove noci.
Voleo sam je a , ponekad, i ona je volela mene.

U nocima ko sto je ova bila je u mom zagrljaju.
Tol'ko je puta poljubih pod beskrajnom kapom nebeskom.

... JER MA S' KIM BIO, COVEK JE TUZNO SAM

Moje srce ne pripada
ni te, ni njemu,
jer uvek je bilo  dovojno moje
da bi pripadalo meni.

Jednoga dana pojescu pepeljaru, ustacu, zaboraviti snove i rci:
"Ustanite! Svi ste optuzeni!"

Ivo Andric: citati

 - Vi cete sagoreti brzo i beskorisno. I za vas ce ostati samo pepeo.
- Ako! Znace se bar da smo bili vatra. A iza vas ce ostati samo balav trag, kao iza puza.
***

Oci!
Sta je ovo malo ociju u glavi sto nosimo i sto nam pokazuju da potrefimou vratai da ne prenesemo kasiku mimo usta?
A sta su ona dva cuda nebeska?
Tu poredjenja nema

Preterati - znaci isplivati na povrsinu, osloboditi se

Budite nepoverljivi prema sebi, svojim osecanjima i raspolozenjima.
Budite nepoverljivi prema sebi, pa necete imati potrebe da budete to prema celom ostalom svetu. A time cete biti bolji, pravedniji, svima prijatniji i sami sebi laksi.
Cim osetite opstu zlovoljuprema svetu i nepoverenje prema ljudima, vise nego sto je to razumno, opravdano i potrebno, odmah budite na oprezu, ali prema samom sebi i obratite paznju na svoju unutrasnjost , jer je to najbolji znak da sa vama nesto nije u redu.

Reci 4: Nas ne odredjuje cinjenica da zivimo

Nas ne odredjuje cinjenica da zivimo,
vec sta hocemo od zivota i koliko smo spremni da damo toj borbi.

Desanka Maksimovic: Ne treba se nadati

Ne treba se nadati

Ne treba se nadati,
izneveri svaka nada.
Vec iza devete neke vrleti,
cvetnoga polja ili sela,
secati se covek jedva kadar
i onog zbog cega je jednom
hteo umreti.

Ne verovati u casne reci,
u vrline,
ni da vecno traju bol i ushicenje,
vec iza devete reke i planine
da spodsmehomsto o tebi rekne
i prijatelj dodje u iskusenje.

Ne treba se nadati u ljubav,
verovati da nas moze iko
voleti do poslednjeg casa.
Srca ljudska su za ravnodusnost,
za zaborav,
uvek spremna.
  Desanka Maskimovic 

Zivot je stvar ukusa


Zena je kao macka. Radznala na pokret, slobodna, naizgled haoticna, nepogresiva. Ako hoces da je dotaknes, radi to tiho i polako prvi put, da ne pobegne.
Ostavoi joj vrata otvorena, sama ce uci.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...