Zaljubljen čovek (muškarac) je slab. O n postaje svirep i sebičan, analitik i sitničar.
Velike zvezde vide se samo u sutonu da, a velike ljubavi samo u sutonu sreće.
Smeši se - sutra će biti gore.
Gubiti je strašno sve dok se ne izgubi sve, tada osetimo lakoću kojoj nema imena ... (I. Andrić)
Lepšom se dušom - dublje jeca.
Biti čovek, rođen bez svoga znanja i bez svoj evolje, bačen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nostiti identitet. Izdržati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredviđene postupke, svoje i tuđe, koji ponajčešće nisu po meri naših snaga: BITI ČOVEK. (I. Andrić)
Nisam ni slutila da ću ikada ovako čekati ...
Zvezdanog neba i ljudskog lica - nikada se čovek neće moći nagledati. (I. Andrić)
Tako se teško živi, tako se kratko živi, pa jošdobra polovica tog teškog i kratkog života nam prođe u mržnji i nesporazumima. (I. Andrić)
Oh, ugasite mržnju! Ljudi su nama potrebni i nikada se nikako ne može živeti bez opraštanja.
Razočarenja i bol dovode misli u prošlost.
Nije dovoljno jednoj stvari okrenuti leđa pa da prestane da nas goni i muči.
Mučkarac je mek kad je tvrd, a tvrd kad je mek.
Ljudi nikad ne veruju onom što je očito.
Nikad na kraju nisu mogli igubiti, jer su imali duboko, gotovo mitsko strpljenje.
I najduži put , počinje jednim korakom.
No comments:
Post a Comment