Ivo Andric, citati: Još danas i sutra! Ima ih koji neće ni toliko živeti. ( Ex Ponto III)

Vojnicima, bolesnicima, zatvorenicima posete su drage i uvek dobrodosle; stoga čeznu za njima kao za lekom.

Razumeli smo se, iako se nismo mogli sporazumeti.

Dovoljno je da sve te ljude koji sad stoje ili prolaze gnevno ili nabusito isored tebe, zamisliš za trenutak ispružene, neme i nepomične - u vodoravnom položaju - i ti ćeš se osloboditi osećanja straha, pritiska koje ti sada dolazi od njegovih reči i postupaka.

Ljude je mnogo lakše prevariti i oštetiti vešto poređanim istinama.

Ivo Andrić, Ex Ponto (II): Kad jednom izgubimo sve onda osjetimo lakoću za koju nema imena, jer to je lakoća prevelikog bola

Kad sam se već drugi dan vozio (u osjećaju kome nema imena, gdje bol prelazi u tupost, kao žar usijana željeza u bjelinu) ušao je u moj kupe jedan svećenik. Čvrst i mlad čovjek. On je govorio sa suputnicima. Ja sam šutio.

Njihovi su odgovori bili glupi. On se razljutio i ućutao.

Najednom se okrenu meni: »Vas mora, gospodine, da tišti neka velika žalost!« Odgovorio sam neodređeno i kratko. Ućutali smo i ubrzo se rastali.

Šta li je taj čovjek vidio na mom licu? I šta li ga je gonilo da protiv konvencionalne diskrecije i uljudnosti učini takvu grešku?

Sigurno je da mnogi ljudi cijelog svog života i ne slute kako nesrećnih ljudi ima na svijetu.

Evo sam dvadeset i jedan dan slobodan i bez prestanka sam. 

Neprestano promatram pupanje, i cvat a ipak se ne mogu oteti da mislim o ljudima. Jutros, na suncu, dođe mi sva ljudska istorija kao jedan pokolj nevinih, kao crni kovčeg kom je ključ bačen u more. I radi istog Hrista prvi koji su poginuli bili su nevini.

Kad nevolja poraste i stradanja zaredaju, kad bol zaboli odveć, onda se u meni duša okrene, ispuni me prkos i drska zlobna ravnodušnost i crni ponos onih koji odviše pate. 

Počinimo u tišini i nad mirnom vodom, Zahvalimo udesu za sve zlo i teško nije bilo.

Ivo Andrić, citati
Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.

... mahovina  je naličila malim srcolikim jastučićima u koje žene zabadaju igle ...

Kosa mu je počinjala rasti odmah iznad obrva, tako da nije ostajalo mesta za čelo.

Zivotna snaga jednog coveka, meri se izmedju ostalog i njegovo sposobnoscu da zaboravlja

Svaki nedeljni slikar - amater, pred belim platnom u trenutku kada mu prinese cetku namocenu u boju, ima potpuno iste sanse kao i Pikaso ili bilo ko drugi ko je stajao tako sam i zamisljan dvoumeci se odakle da krene, a da je sve ostalo samo splet vestine, publiciteta, srecnih okolnosti i tradicije.  [Kapor]

Ivo Andric: citati

 - Vi cete sagoreti brzo i beskorisno. I za vas ce ostati samo pepeo.
- Ako! Znace se bar da smo bili vatra. A iza vas ce ostati samo balav trag, kao iza puza.
***

Oci!
Sta je ovo malo ociju u glavi sto nosimo i sto nam pokazuju da potrefimou vratai da ne prenesemo kasiku mimo usta?
A sta su ona dva cuda nebeska?
Tu poredjenja nema