Čovječe, sjeti se da si ravan onome pred kime se ponizuješ i ne ponizuj se.
Ja trebam nekoga u ovom paklu.
Samoubistvo iz dostojanstva.
Jer biti svestan svoje nesavršenosti znači imati snage, više snage da joj se čovek odupre; to znači osećati mogućnosti.
Sa svima u miru živim,
sa sobom se borim stalno!
Blago cara Radovana, Jovan Dučić
Sve što je duboko izgleda na dnu tamno i neveselo; i ni u jedan ponor se ne daje dugo gledati bez vrtlogavice i užasa.
Što uspemo našom pameću, pokvarimo našom ćudi; a što uspemo našom dobrotom upropastimo našim porocima; i najzad što postignemo svojom mudrošću, izgubimo načim temperamentom.
Hrabrost je veliki uslov sreće.
Čovek koji pusti uvek jedan razmak u vremenu između pitanja koje mu se postavi i odgovora koji treba da dadne, jedini je koji može da rezmišljeno kaže šta hoće.
Ljudi se boj ešoveka koji ćuti, ali preziru čoveka koji mnogo govori.
Slučaj što nevaljali ljudi imaju sreće koliko i najbolji ljudi, zbunjuje čoveka i odvodi ga u ateizam. Međutim, plemeniti ljudi imaju drukčije sreće nego rđavi ljudi.
Najveći stepen sreće - to je nezavisnost, a bogatstvo je ipak čoveku put da dođe do svoje slobode.
Čak i zdravlje i pamet kupuju se ili održavaju novcem, naročito u našem vremenu.
Čak i čovek koji životu ne daje ništa traži od života sve.
Jedna je velika mudrost: od tiđih sreća praviti sreću za sebe.
Slatko je spavati, a još slađe biti od kamena, dok svetom vladaju zlo i sramota.
Vrlo zdravi reaguju fizički, a slabi su uvek gotovi na tugu.
Najbolji ljudi to su oni koji su prema sebi najstroži i koji oproste drugom i ono što ne bi nikad oprostili samom sebi.
Ljude treba suditi samo po njihovim vrlinama, a ne po njihovim manama; međutim, po vrlinama nas ocenjuju samo naši prijatelji, a naši neprijatelji nas ocenjuju samo po našim manama.
Ja trebam nekoga u ovom paklu.
Samoubistvo iz dostojanstva.
Jer biti svestan svoje nesavršenosti znači imati snage, više snage da joj se čovek odupre; to znači osećati mogućnosti.
Sa svima u miru živim,
sa sobom se borim stalno!
Blago cara Radovana, Jovan Dučić
Sve što je duboko izgleda na dnu tamno i neveselo; i ni u jedan ponor se ne daje dugo gledati bez vrtlogavice i užasa.
Što uspemo našom pameću, pokvarimo našom ćudi; a što uspemo našom dobrotom upropastimo našim porocima; i najzad što postignemo svojom mudrošću, izgubimo načim temperamentom.
Hrabrost je veliki uslov sreće.
Čovek koji pusti uvek jedan razmak u vremenu između pitanja koje mu se postavi i odgovora koji treba da dadne, jedini je koji može da rezmišljeno kaže šta hoće.
Ljudi se boj ešoveka koji ćuti, ali preziru čoveka koji mnogo govori.
Slučaj što nevaljali ljudi imaju sreće koliko i najbolji ljudi, zbunjuje čoveka i odvodi ga u ateizam. Međutim, plemeniti ljudi imaju drukčije sreće nego rđavi ljudi.
Najveći stepen sreće - to je nezavisnost, a bogatstvo je ipak čoveku put da dođe do svoje slobode.
Čak i zdravlje i pamet kupuju se ili održavaju novcem, naročito u našem vremenu.
Čak i čovek koji životu ne daje ništa traži od života sve.
Jedna je velika mudrost: od tiđih sreća praviti sreću za sebe.
Slatko je spavati, a još slađe biti od kamena, dok svetom vladaju zlo i sramota.
Vrlo zdravi reaguju fizički, a slabi su uvek gotovi na tugu.
Najbolji ljudi to su oni koji su prema sebi najstroži i koji oproste drugom i ono što ne bi nikad oprostili samom sebi.
Ljude treba suditi samo po njihovim vrlinama, a ne po njihovim manama; međutim, po vrlinama nas ocenjuju samo naši prijatelji, a naši neprijatelji nas ocenjuju samo po našim manama.
No comments:
Post a Comment