- Nije važno - reče mladić svojim ovcama. - I ja poznajem druge devojke u drugim gradovima.
Ali u dnu duše znao je da je važno. I da ne samo pastiri nego i mornari i putujući trgovci, uvek znaju da postoji neki grad u kome ima nekog ko je u stanju da ih natera da zaborave na radost slobodnog putovanja po svetu.
- Upravo mogućnost da se ostvari jedan san, život čini interesantinijim.
- Jednostavne stvari su i nejneobičnije i samo mudraci uspevaju da ih sagledaju.
- "To je knjiga koja govori o nečemu što skoro sve knjige govore" - nastavi starac - "Govore o nesposobnosti ljudi da odaberu spostvenu sudbinu. A na kraju uspeva čitaoca da natera da poveruje u najveću laž na svetu.
To je ono što si želeo da učiniš. Svi ljudi u ranoj mladosti znaju šta je njihova Lična Legenda.
U tom životnom razdoblju , sve je jasno, sve je moguće i tada se ljudi ne boje da sanjaju i požele sve što bi voleli da rade u životu. Međutim, što više vreme odmiče, neka tajanstvena sila nastoji da dokaže, da je nemoguće ostvariti Ličnu Legendu.
To su naizgled zle sile, ali ti ustvari govore kako da ostavriš svoju Ličnu Legendu.
One ti pripremaju duh i volju, jer na ovoj planeti postoji jedna istina - bez obzira ko si i šta radiš, kada stvarno nešto želiš, to znači da je ta želja nastala u Duši Vaseljene. To je tvoja misija na zemlji."
- A kada želiš nešto, čitava Vaseljena se zaveri da ostavriš tu svoju želju.
- On nikada nije shvatio da ljudi imaju uslova da urade ono o čemu sanjaju.
- Najzad, ono što misle o prodavcima kokica i pastirima, ljudima postaje važnije od Lične Legende
- "Zašto Vi meni sve ovo pričate?"
- "Zato što nastojiš da proživiš svoju ličnu legendu i upravo pomšljaš da od nje odustaneš."
- "I uvek se pojavljujete u takvim trenicima?"
- "Ne uvek u ovom obliku, ali uvek sam se pojavljivao. Ponekad se pojavljujem u obliku neog dobrog rešenja, neke lepe ideje, ali uvek se pojavljujem.
U drugim prilikama, u odsudnom trenutku, olakšavam stvari. i tako redom, ali većina ljudi to i ne primećuje."
- Ponekad treba pustiti da voda sama teče
- Sada sam između ovaca i blaga. Morao je da se dodluči između nečega na šta se navikao u nečega što bi voleo da ima.
- Ništa ga nije sprečavalo, osim njega samoga.
- Nazovimo to Povoljan Početak.
- Da bi tamo stigao moraćeš da pratiš znakove. Bog je označio na svetu put kojim svaki čovek treba da ide. Treba samo pročitati ono što je za tebe napisao.
- Ne zaboravi da je sve samo jedna celina. Ne zaboravi na jezik znakova. A naročito ne zaboravi da ideš do kraja svoje Lične Legende.
... mladić je posramljeno priznao, da nije vdeio ništa. Nejgova jedina briga je bila da ne prospe one dve kapi ulja koje mu je Mudrac dao.
Eto, to je jedini savet koji mogu da ti dam. Najmudriji od Midrih - Tajna sreće sastoji se u tome da posmatraš sva čuda ovoga sveta, ali da nikada ne zaboraviš ni na one dve kapi ulja u kašikici.
- Ja sam kao svi ljudi: gledam na svet onako kako bih želeo da se stvari odvijaju, a ne onako kako se one stvarno dešavaju.
- Hteo je da shvati kao to može da bude istina.
- Obećao sam da ću sam donositi svoje odlike. Nije to bio strani svet, bio je to novi svet.
- Iznenada je osetio da na svet može gledati kao sirota žrtva jednog lopova ili kao avanturista koji traži skriveno blago.
- Krenuo je trgom bez žurbe. Trgovci su podizali šatre: pomogao je jednom kolačaru da podigne svoju. Na licu tog kolačara je bio drugačiji osmeh: bio je radostan, otvoren prema životu, spreman da započne još jedan lep radnni dan.
Bio je to osmeh koji ga je na neki način podsećao na straca, onog starog tajanstvenog kralja kojeg je upoznao. "Ovaj kolačar ne pravi kolače zato što želi da putuje ili što želi da se oženi ćerkom nekog trgovca. Ovaj kolačar pravi kolače zato što voli" , pomisli mladić, primetivši da može da radi isto što i starac - da zna da li je neki čovek blizu ili daleko od svoje Lične Legende. Trebalo ga je samo pogledati: "Baš je lako, a nikada to nisam primetio."
- Postoji jezik koji je iznad reči.
- "Sve je samo jedno" - govorio je starac.
- Nastupila je duboka tišina, kao da je grad zaspao. Nije više bilo bazara, cenkanja, trgovaca, ljudi koji su se penjali na minarete i pevali, lepih sablji sa ukrašenim drškama. Nije bilo više nade ni avanture, starih kraljeva, ličnih legendi, ni blaga, ni patnje. Ni razočarenja: samo jedan prazan pogled kroz malena vrata kafane i jedna ogromna želja da umre, da se sve završi tog istog trenutka.
Prodavac je uplašeno pogledao u mladića. Kao da je sva radost koju je tog jutra video, iznenada nestala.
- Mogu ti dati novaca da se vratiš u svoju zemlju, sine- reče prodavac kristala.
Mladić je i dalje ćutao. Onda je ustao, popravio odeću i uzeo svoje bisage.
- "Radiću kod vas" - reče.
I posle dužeg ćutanja, zaključi.
- "Treba mi para da kupim ovce."
... Toga jutra je malo računao, ako i dalje nastavi da radi svakog dana, trebaće mu cela jedna godina da kupi nekoliko ovaca.
... Zato što me jedino Meka održava u životu. Zahvaljujući njoj uspevam da podnesem sve ove jednolične dane, ove neme čaše po rafovima, ručak i večeru u onom groznom restoranu. Samo želim da sanjam o Meki. Po hiljadu puta sam zamišljeo kako prelazim pustinju, kako stižem na trg na kome se nalazi Sveti Kamen, ako pravim 7 obaveznih krugova pre nego što ga dodirnem. Već sam zamislio i koji će ljudi stajati pored mene, ispred mene i molitve koje ćemo zajedno izgovarati. Ali bojim se da će to predstavljati za mene veliko razočarenje i zato više volim da sanjam.
- Uvek nastoj da znaš šta hoćeš.
- Ti si za mene bio pravi blagoslov. I danas shvatam: svaki blagoslov koji odbijemo, pretvara se u prokletstvo.
MAKTUB
- Mislim da one ne podučavaju, već ja učim.
- Bio je to jezik entuzijazma, stvari učinjenih sa ljubavlju i voljom u potrazi za nečim što se želi i u šta se veruje.
- Kao da je on ovuda prošao i ostavio neki znak, pomisli. A nije baš svako upoznao tog kralja u svom životu. Na kraju krajeva, on sam je rekao da se uvek prikazuje samo onima koji žive Ličnu Legendu.
Ali primećivao je nešto značajno: odluke su bile samo početak nečega. Dok neko donosi odluku, on se ustvari zagnjuruje u jednu snažnu bujicu koja čoveka odnosi do mesta o kome nije ni sanjao u trenutku dok je odlučivao.
- Ti i ja govorimo istim jezikom.
- Što se veše čovek približava snu, utoliko više Lična Legenda postaje istinski razlog postojanja.
- Predosećanja - brza uranjanja duše u Univerzalnu struju života, u kojoj je istorija svih ljudi mešusobno povezana, tako da možemo sve znati, jer sve je zapisano - MAKTUB.
- Bez obzira koliko krugova morao da napravi karavan je uvek nastavljao u istom pravcu.
- Neka se niko ne boji nepoznatog, jer svaki čovek je sposoban da osvoji sve ono što želi i što mu je potrebno.
- Kada nešto želiš iz sveg srca, bliži si Duši Sveta. Ona je uvek pozitivna sila.
- Više nije važilo ono što je stari kralj nazvao srećom početnika. Sada je dobro znao da je na delu provera istrajnosti i odvažnosti onoga koji tražisvoju Ličnu Legendu. Zbog toga nije mogao ni da požuri, ni da bude nestrpljiv. Ako se tako bude ponašao, neće na kraju primetiti znake koje je Bog postavio na njegov put.
- Pričao si mi o svojim snovima, o starom kralju i o blagu. Pričao si mi o znaovima. Zato se ničega ne bojim, jer su me upravo ti znaci doeli do tebe. I ja sam deo tvog sna, tvoje Lične Legende, kako ti imaš običaj da kažeš.
Možda će mi pustinja moći objasniti šta je to ljubav bez posedovanja.
- Morao sam da proverim tvoju hrabrost. Hrabrost je najvažnija osobina za svakog ko je krenuo u potragu za Jezikom Sveta. Čak i kad stigne tako daleko, čovek se nikad ne sme opusti. Treba voleti pustinju, ali joj ne treba u potpunosti verovati. Jer pustinja je proba za svakog čovekai ona proverava svaki njegov korak i ubija svakog ko se zaboravi.
... Odmori se kao što se obično ratnik odmara pred bitku. Ali ne zaboravi da ti je srce tamo gde se nalazi tvoje blago i da tvoje blago mora da bude pronađeno, da bi sve što si otkrio na putu moglo da ima smisla.
- Život privlači život.
- Ali mnoge noći provešćeš hodajući po pesku pustinje između palmi, razmišljajući da si možda mogao ići napred, imati više poverenja u svoju ljubav prema Fatimi, jer u Oazi te je zadržao tvoj strah da se više nikada nećeš vratiti.
- I nećeš shvatiti da ljubav nikada ne sprečava čoveka da sledi svoju Ličnu Legendu. A kada se to desi, onda će to značiti da nije bila reč o pravoj ljubavi, onoj koja govori Jezik Sveta.
- Ne govori ništa - prekide ga Fatima - Voli se zato što se voli. Ne postoji razlog zbog koga se voli.
- Volim te jer se čitava Vaseljena zaverila da dođem do tebe.
- Plačeš.
- Ja sam žena pustinje - reče ona, srivajući lice. Ali iznad svega, ja sma žena.
- Ne misli na ono što je ostalo za tobom. Sve se urezalo u Dušu Sveta i tamo će ostati zauvek.
- Ljudi više snevaju o povratku, nego o polasku.
- Ako je ono što si našao sačinjeno od čiste materije, nikada neće istruliti. I moći ćeš jednog dana da se vratiš. Ako je to bio samo trebutak svetlosti, kao eksplozija neke zvez
de, onda ne povratku nećeš ništa zateći. Ali si bio svedok eksplozije. Samo to je vredelo truda.
- Zašto moramo da slušamo svoje srce?
- Jer tamo gde ono bude, tamo će biti blago.
- Niko nije uspeo da pobegne od svog srca. Zato je bolje slušati šta govori, kako nikada ne bi došlo do udarca koji ne očekuješ.
- Čak i ako malo ozvoljevam - govorilo je njegovo srce - to je zbog toga što sam ljudsko srce, a ljudska srca su takva. Boje se ostvarenja svojih snova, jer smatraju da to ne zaslužuju ili da će doživeti neuspeh. Mi premremo od strahai pri samoj pomisli na ljubavi koje su zauvek otišle, na trenutke koji su mogla biti otkrivena, a ostala su zauvek skrivena u pesku. Jer kada se to dogodi, mnogo patimo.
- Moje srce se boji patnje - reče mladić Alhemičaru jedne noći kada su posmatrali nebo bez meseca.
- Reci mu da je strah od patnje gori od same patnje. I da nikad nijedno srce nije patilo kada je krenulo u potragu za svojim snovima, jer svaki trenutak potrageje trenutak sretanja sa Bogom i Večnošću.
Potraga uvek počinje Početničkom Srećom, a redovno se završava stavljanjem osvajača na probu.
- Jesi li šenuo? Zašto si to učinio?
- Da bih ti pokazao jednostavan Zakon Sveta - odgovori Alhemičar - Kada su nam Velika Blaga pred nosem, nikada ih ne primećujemo. A znaš zašto? Zato što ljudi ne veruju u blaga.
Pokorio si ga pogledom. Oči pokazuju snagu duše!
Nemoj da se prepustiš očaju. ukoliko ti se to desi nećeš uspeti da razgovaraš sa svojim srcem.
- Ko živi svoju Ličnu Legendu, taj zna šta treba da zna. Snovi postaju neostvarivi, samo zbog jedne stvari: straha od neuspeha.
- Alhemičari to rade. Pokazuju da kada nastojimo da budemo bolji nego što smo, sve oko nas takođe postaje bolje.
- Snažan mlaz ljubavi šiknuo mu je iz srca i mladić poče da se moli. Bila je to molitva koju nikada ranije nije izgovorio, jer je to bila molitva bez reči i bez zakletve.
.... po milosti, a ne po pravdi...
- Sve što se jednom desi, ne mora se nikada ponoviti. Ali sve što se desi dva puta, desiće se sigurno i treći put.
- "Zar nisi mogao toga da me poštediš?"
" Ne" - čuo je vetar kako govori: "Da sam ti sve ispričao, ti ne bi video Piramide. zar nisu lepe?"
Ali u dnu duše znao je da je važno. I da ne samo pastiri nego i mornari i putujući trgovci, uvek znaju da postoji neki grad u kome ima nekog ko je u stanju da ih natera da zaborave na radost slobodnog putovanja po svetu.
- Upravo mogućnost da se ostvari jedan san, život čini interesantinijim.
- Jednostavne stvari su i nejneobičnije i samo mudraci uspevaju da ih sagledaju.
- "To je knjiga koja govori o nečemu što skoro sve knjige govore" - nastavi starac - "Govore o nesposobnosti ljudi da odaberu spostvenu sudbinu. A na kraju uspeva čitaoca da natera da poveruje u najveću laž na svetu.
To je ono što si želeo da učiniš. Svi ljudi u ranoj mladosti znaju šta je njihova Lična Legenda.
U tom životnom razdoblju , sve je jasno, sve je moguće i tada se ljudi ne boje da sanjaju i požele sve što bi voleli da rade u životu. Međutim, što više vreme odmiče, neka tajanstvena sila nastoji da dokaže, da je nemoguće ostvariti Ličnu Legendu.
To su naizgled zle sile, ali ti ustvari govore kako da ostavriš svoju Ličnu Legendu.
One ti pripremaju duh i volju, jer na ovoj planeti postoji jedna istina - bez obzira ko si i šta radiš, kada stvarno nešto želiš, to znači da je ta želja nastala u Duši Vaseljene. To je tvoja misija na zemlji."
- A kada želiš nešto, čitava Vaseljena se zaveri da ostavriš tu svoju želju.
- On nikada nije shvatio da ljudi imaju uslova da urade ono o čemu sanjaju.
- Najzad, ono što misle o prodavcima kokica i pastirima, ljudima postaje važnije od Lične Legende
- "Zašto Vi meni sve ovo pričate?"
- "Zato što nastojiš da proživiš svoju ličnu legendu i upravo pomšljaš da od nje odustaneš."
- "I uvek se pojavljujete u takvim trenicima?"
- "Ne uvek u ovom obliku, ali uvek sam se pojavljivao. Ponekad se pojavljujem u obliku neog dobrog rešenja, neke lepe ideje, ali uvek se pojavljujem.
U drugim prilikama, u odsudnom trenutku, olakšavam stvari. i tako redom, ali većina ljudi to i ne primećuje."
- Ponekad treba pustiti da voda sama teče
- Sada sam između ovaca i blaga. Morao je da se dodluči između nečega na šta se navikao u nečega što bi voleo da ima.
- Ništa ga nije sprečavalo, osim njega samoga.
- Nazovimo to Povoljan Početak.
- Da bi tamo stigao moraćeš da pratiš znakove. Bog je označio na svetu put kojim svaki čovek treba da ide. Treba samo pročitati ono što je za tebe napisao.
- Ne zaboravi da je sve samo jedna celina. Ne zaboravi na jezik znakova. A naročito ne zaboravi da ideš do kraja svoje Lične Legende.
... mladić je posramljeno priznao, da nije vdeio ništa. Nejgova jedina briga je bila da ne prospe one dve kapi ulja koje mu je Mudrac dao.
Eto, to je jedini savet koji mogu da ti dam. Najmudriji od Midrih - Tajna sreće sastoji se u tome da posmatraš sva čuda ovoga sveta, ali da nikada ne zaboraviš ni na one dve kapi ulja u kašikici.
- Ja sam kao svi ljudi: gledam na svet onako kako bih želeo da se stvari odvijaju, a ne onako kako se one stvarno dešavaju.
- Hteo je da shvati kao to može da bude istina.
- Obećao sam da ću sam donositi svoje odlike. Nije to bio strani svet, bio je to novi svet.
- Iznenada je osetio da na svet može gledati kao sirota žrtva jednog lopova ili kao avanturista koji traži skriveno blago.
- Krenuo je trgom bez žurbe. Trgovci su podizali šatre: pomogao je jednom kolačaru da podigne svoju. Na licu tog kolačara je bio drugačiji osmeh: bio je radostan, otvoren prema životu, spreman da započne još jedan lep radnni dan.
Bio je to osmeh koji ga je na neki način podsećao na straca, onog starog tajanstvenog kralja kojeg je upoznao. "Ovaj kolačar ne pravi kolače zato što želi da putuje ili što želi da se oženi ćerkom nekog trgovca. Ovaj kolačar pravi kolače zato što voli" , pomisli mladić, primetivši da može da radi isto što i starac - da zna da li je neki čovek blizu ili daleko od svoje Lične Legende. Trebalo ga je samo pogledati: "Baš je lako, a nikada to nisam primetio."
- Postoji jezik koji je iznad reči.
- "Sve je samo jedno" - govorio je starac.
- Nastupila je duboka tišina, kao da je grad zaspao. Nije više bilo bazara, cenkanja, trgovaca, ljudi koji su se penjali na minarete i pevali, lepih sablji sa ukrašenim drškama. Nije bilo više nade ni avanture, starih kraljeva, ličnih legendi, ni blaga, ni patnje. Ni razočarenja: samo jedan prazan pogled kroz malena vrata kafane i jedna ogromna želja da umre, da se sve završi tog istog trenutka.
Prodavac je uplašeno pogledao u mladića. Kao da je sva radost koju je tog jutra video, iznenada nestala.
- Mogu ti dati novaca da se vratiš u svoju zemlju, sine- reče prodavac kristala.
Mladić je i dalje ćutao. Onda je ustao, popravio odeću i uzeo svoje bisage.
- "Radiću kod vas" - reče.
I posle dužeg ćutanja, zaključi.
- "Treba mi para da kupim ovce."
... Toga jutra je malo računao, ako i dalje nastavi da radi svakog dana, trebaće mu cela jedna godina da kupi nekoliko ovaca.
... Zato što me jedino Meka održava u životu. Zahvaljujući njoj uspevam da podnesem sve ove jednolične dane, ove neme čaše po rafovima, ručak i večeru u onom groznom restoranu. Samo želim da sanjam o Meki. Po hiljadu puta sam zamišljeo kako prelazim pustinju, kako stižem na trg na kome se nalazi Sveti Kamen, ako pravim 7 obaveznih krugova pre nego što ga dodirnem. Već sam zamislio i koji će ljudi stajati pored mene, ispred mene i molitve koje ćemo zajedno izgovarati. Ali bojim se da će to predstavljati za mene veliko razočarenje i zato više volim da sanjam.
- Uvek nastoj da znaš šta hoćeš.
- Ti si za mene bio pravi blagoslov. I danas shvatam: svaki blagoslov koji odbijemo, pretvara se u prokletstvo.
MAKTUB
- Mislim da one ne podučavaju, već ja učim.
- Bio je to jezik entuzijazma, stvari učinjenih sa ljubavlju i voljom u potrazi za nečim što se želi i u šta se veruje.
- Kao da je on ovuda prošao i ostavio neki znak, pomisli. A nije baš svako upoznao tog kralja u svom životu. Na kraju krajeva, on sam je rekao da se uvek prikazuje samo onima koji žive Ličnu Legendu.
Ali primećivao je nešto značajno: odluke su bile samo početak nečega. Dok neko donosi odluku, on se ustvari zagnjuruje u jednu snažnu bujicu koja čoveka odnosi do mesta o kome nije ni sanjao u trenutku dok je odlučivao.
- Ti i ja govorimo istim jezikom.
- Što se veše čovek približava snu, utoliko više Lična Legenda postaje istinski razlog postojanja.
- Predosećanja - brza uranjanja duše u Univerzalnu struju života, u kojoj je istorija svih ljudi mešusobno povezana, tako da možemo sve znati, jer sve je zapisano - MAKTUB.
- Bez obzira koliko krugova morao da napravi karavan je uvek nastavljao u istom pravcu.
- Neka se niko ne boji nepoznatog, jer svaki čovek je sposoban da osvoji sve ono što želi i što mu je potrebno.
- Kada nešto želiš iz sveg srca, bliži si Duši Sveta. Ona je uvek pozitivna sila.
- Više nije važilo ono što je stari kralj nazvao srećom početnika. Sada je dobro znao da je na delu provera istrajnosti i odvažnosti onoga koji tražisvoju Ličnu Legendu. Zbog toga nije mogao ni da požuri, ni da bude nestrpljiv. Ako se tako bude ponašao, neće na kraju primetiti znake koje je Bog postavio na njegov put.
- Pričao si mi o svojim snovima, o starom kralju i o blagu. Pričao si mi o znaovima. Zato se ničega ne bojim, jer su me upravo ti znaci doeli do tebe. I ja sam deo tvog sna, tvoje Lične Legende, kako ti imaš običaj da kažeš.
Možda će mi pustinja moći objasniti šta je to ljubav bez posedovanja.
- Morao sam da proverim tvoju hrabrost. Hrabrost je najvažnija osobina za svakog ko je krenuo u potragu za Jezikom Sveta. Čak i kad stigne tako daleko, čovek se nikad ne sme opusti. Treba voleti pustinju, ali joj ne treba u potpunosti verovati. Jer pustinja je proba za svakog čovekai ona proverava svaki njegov korak i ubija svakog ko se zaboravi.
... Odmori se kao što se obično ratnik odmara pred bitku. Ali ne zaboravi da ti je srce tamo gde se nalazi tvoje blago i da tvoje blago mora da bude pronađeno, da bi sve što si otkrio na putu moglo da ima smisla.
- Život privlači život.
- Ali mnoge noći provešćeš hodajući po pesku pustinje između palmi, razmišljajući da si možda mogao ići napred, imati više poverenja u svoju ljubav prema Fatimi, jer u Oazi te je zadržao tvoj strah da se više nikada nećeš vratiti.
- I nećeš shvatiti da ljubav nikada ne sprečava čoveka da sledi svoju Ličnu Legendu. A kada se to desi, onda će to značiti da nije bila reč o pravoj ljubavi, onoj koja govori Jezik Sveta.
- Ne govori ništa - prekide ga Fatima - Voli se zato što se voli. Ne postoji razlog zbog koga se voli.
- Volim te jer se čitava Vaseljena zaverila da dođem do tebe.
- Plačeš.
- Ja sam žena pustinje - reče ona, srivajući lice. Ali iznad svega, ja sma žena.
- Ne misli na ono što je ostalo za tobom. Sve se urezalo u Dušu Sveta i tamo će ostati zauvek.
- Ljudi više snevaju o povratku, nego o polasku.
- Ako je ono što si našao sačinjeno od čiste materije, nikada neće istruliti. I moći ćeš jednog dana da se vratiš. Ako je to bio samo trebutak svetlosti, kao eksplozija neke zvez
de, onda ne povratku nećeš ništa zateći. Ali si bio svedok eksplozije. Samo to je vredelo truda.
- Zašto moramo da slušamo svoje srce?
- Jer tamo gde ono bude, tamo će biti blago.
- Niko nije uspeo da pobegne od svog srca. Zato je bolje slušati šta govori, kako nikada ne bi došlo do udarca koji ne očekuješ.
- Čak i ako malo ozvoljevam - govorilo je njegovo srce - to je zbog toga što sam ljudsko srce, a ljudska srca su takva. Boje se ostvarenja svojih snova, jer smatraju da to ne zaslužuju ili da će doživeti neuspeh. Mi premremo od strahai pri samoj pomisli na ljubavi koje su zauvek otišle, na trenutke koji su mogla biti otkrivena, a ostala su zauvek skrivena u pesku. Jer kada se to dogodi, mnogo patimo.
- Moje srce se boji patnje - reče mladić Alhemičaru jedne noći kada su posmatrali nebo bez meseca.
- Reci mu da je strah od patnje gori od same patnje. I da nikad nijedno srce nije patilo kada je krenulo u potragu za svojim snovima, jer svaki trenutak potrageje trenutak sretanja sa Bogom i Večnošću.
Potraga uvek počinje Početničkom Srećom, a redovno se završava stavljanjem osvajača na probu.
- Jesi li šenuo? Zašto si to učinio?
- Da bih ti pokazao jednostavan Zakon Sveta - odgovori Alhemičar - Kada su nam Velika Blaga pred nosem, nikada ih ne primećujemo. A znaš zašto? Zato što ljudi ne veruju u blaga.
Pokorio si ga pogledom. Oči pokazuju snagu duše!
Nemoj da se prepustiš očaju. ukoliko ti se to desi nećeš uspeti da razgovaraš sa svojim srcem.
- Ko živi svoju Ličnu Legendu, taj zna šta treba da zna. Snovi postaju neostvarivi, samo zbog jedne stvari: straha od neuspeha.
- Alhemičari to rade. Pokazuju da kada nastojimo da budemo bolji nego što smo, sve oko nas takođe postaje bolje.
- Snažan mlaz ljubavi šiknuo mu je iz srca i mladić poče da se moli. Bila je to molitva koju nikada ranije nije izgovorio, jer je to bila molitva bez reči i bez zakletve.
.... po milosti, a ne po pravdi...
- Sve što se jednom desi, ne mora se nikada ponoviti. Ali sve što se desi dva puta, desiće se sigurno i treći put.
- "Zar nisi mogao toga da me poštediš?"
" Ne" - čuo je vetar kako govori: "Da sam ti sve ispričao, ti ne bi video Piramide. zar nisu lepe?"
No comments:
Post a Comment