Herman Hese, citati

"'Šta je upravo istinski živi čovek, to se danas svakako zna manje nego ikada, te se zato ubijaju u gomilama ljudi, od kojih je svaki dragoceni ogled prirode, koji postoji samo jedanput. Da mi nismo još nesto više nego ljudi koji postoje samo jedanput, da se može svaki od nas puščanim zrnom doista skloniti sa sveta, bez ikakva traga, onda ne bi imalo smisla pripovedati priče.
 Ali, svaki čovek nije on sam, nego je on jedinstvena,
sasvim osobita, u svakom slučaju vazna i znamenita tačka u kojoj se pojave sveta
ukrštaju samo jedanput na taj nacin, i nikad vise.

Zato je povest svakog čoveka važna, večita, božanska, zato je svaki čovek, dokle god živi i ispunjava volju prirode, izvanredan i dostojan svake pažnje. U svakome je otelotvoren duh, u svakome pati stvorenje, u svakome se izbavitelj raspinje na krst.
Malo njih danas zna šta je čovek. Mnogi to osećaju i stoga umiru lakše. Život svakog čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednog puta, nagoveštavanje jedne staze.
Nijedan čovek nije bio potpuno on sam, ali svaki teži da to postane; poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako ume. Svako nosi sa sobom sve do konca ostatke svoga rođenja, sluz i ljušturu jednog prasveta. Poneko ne postane nikad čovek, vec ostaje zaba, ostaje guster, ostaje mrav. Poneko je gore čovek, a dole riba.
Ali svako je hitac prirode uperen ka čoveku.
Svima nama je zajedničko poreklo, majke naše, svi mi potičemo iz istog ždrela; ali svako kao pokušaj i hitac iz dubina, teži svojoj vlastitoj svrsi.
Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako kao pokušaj i hitac iz dubina, teži svojoj vlastitoj svrsi.
Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas može da protumači samo sebe samog...''Herman Hesse


Kada baciš u vodu kamen, on najbržim putem tone do dna.
Tako je to i kada čovek ima neki cilj, neku nameru.


... jer od svega sam ipak najvise mrzeo, najvise se gnusao i proklinjao stanje zadovoljstva, zdravlje, udobnost, taj negovani optimizam gradjanina, to obilno i utesno odgajivanje osrednjeg, normalnog prosecnog ...

... u meni se javlja ceznja za davanjem nekog novog smislacovecjem zivotu, koji je postao besmoslen ...

...svaki covek svoje patnje smatra najvecim ...

... Moje boelsno ja je dozivelo takve paklene dane, da je zadovoljno onim normalnim kao sto je ovaj danasnji ...

Vise volim da u meni gori pravi satanski bol, nego ova povoljnasobna tempreratura.

Ne moglo se i bez kamerne muzikei bez prijatelja, a bilo je smesno izjedati se nemocnom zudnjomza toplinom. Usamljenost je nezavisnost,
a ja sam je prizeljkivao i stekao tokomdugog niza godina.
Nezavisnostje hladna, oh, da, ali je spokojna, cudesno spokojnai prostrana kao i onja hladni tihi prostoru kome se krecu zvezde.

Silnik propadazbog sile, gramzivac zbog novca, pokorni propadasluzeci, a onaj ko trazi nasladu propada od slasti. I tako Stepski Vuk propada zbog svoje nezavisnosti.

Niko nije bio dovoljno sposoban da ucestvuje u njegovom zivotu...

Herman Hese, citati

Sto sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je zivot pruzao i sve jasnije sam shvatao gde treba traziti prave izvore radosti i smisla. Naucio sam da biti voljen ne znaci nista, a da je voleti sve, da je sposobnost da osecamo, ono sto daje vrednost i i lepotu nasem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono sto se moze nazvati srecom, bilo je satkano od emocija. Novac nije nista, moc nije nista.
Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrecni. Lepota nije nista, video sam lepe muskarce i lepe zene koji su bili nesrecni uprkos svojoj lepoti.
Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseca; bilo je bolesnika punih volje za zivotom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli muceni strahom od patnje.
Ali sreca je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i ziveo za svoja osecanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruza radost onome ko je poseduje, vec onome ko ume da je voli i da joj se divi...


Ova zena koja me je tako savrseno prozrela, koja je izgleda u zivotu znala vise od svih mudraca, postajala je detinjasta, podavala se sitnoj zivotnoj igri trenutka sa tolikom umetnosc, da sam bez pogovora postao njen ucenik.
Bio je to ili visok stepen mudrosti ili najobicnija naivnost,
ali onaj koje mogao da zivi za svaki trenutak, ko je toliko ziveo u sadasnjosti i umeo da ceni svaki mali cvetak na putu i vrednost svakog najmanjeg razigranog trenutka,
tome zivot nije mogao uciniti nista nazao.

Ne ona se jednostavno predavala trenutku, tako da je, primajuci svaku veselu zgodu,
a isto tako i svaku prolaznu mracnu grozuiz dalekih dubina svoje duse, sve to uzivljavala u sebi.

Za igranje covek mora imati sposobnosti koje su meni nedostajale: veselost, cednost, lakomislenost i elan.

Uvek postoji nekolicina ljudi koji od zivota traze ono najvise i koji tesko mogu da pomire sa gluposcu i gruboscu.

Bio sam cas na nebu , cas u paklu, ali vecinom na oba mesta istovremeno.

Herman Hese, citati i jos ponesto :)

Knjigu Stepski Vuk, Herman Hese možete pročitati on-line ovde