Mesa Selimovic, Dervis i smrt : "Covjek nikada ne treba da ode, kad ima razloga da ostane."

Ostala je u meni detinja misao, uporna nada da su se ipak pomirili.

O Hasanu
Cim bi zazuborio njegov tihi glas, noc bi postajala manje pusta. Gradio je izmedju mene i sebe most od paucine, most od rijeci.

Ljudi su mi postali blizi zbog govora. Ne svi naravno. Neki su gluhi za tudje rijeci, oni su nesreca i sebi i drugima.

Sprimerom velikih ljudi pred ocima i sa zeljom da ih slijedi, a bez ikakva znanja o sitnim ljudima koje cemo se jedino susretati.

Srecom po sebe, nikome nije nista zamerao, nije se zalostio, sve sto mu se desilo primio je kao zestoku salu.