Momo Kapor: Kako ste?

Dragi naši u tuđini, napisao bih vam da smo, hvala bogu, dobro i zdravo, kao što i vama od sveg srca želimo, ali kod nas su takva vremena da je nepristojno kazati da ste dobro, kad nikome nije.

Kako si?

— Dobro.

— Hajde, neka je bar nekom danas dobro! — kažu vam uterujući vas u krivicu. Ako kažete da niste dobro, proneće u varoši glas da ste na samrti. 

Momo Kapor.
 Photo: Nacionalna revija

Znajući to, Beograđani su izmislili najmanje stotinu varijanti odgovora na to pitanje: Kako si? "Gura se...", "Ide, ide, pa stane!", "Kako drugi hoće!", "Živi se...", "Životinjari se", "Provlačim se nekako!", "Langzam, langzam, aber ziher!" (nikada nisam saznao šta to znači), da ne nabrajam dalje... 

Ali najlepši odgovor svakako je "Pomalo..." U njemu ima neke stare lukavosti i mudrosti: on je kao bajalica, magična reč koja čuva od nesreće. "Pomalo" kao da govori neprilikama da zaobiđu njegovog vlasnika, jer je beznačajan i nikome ne zauzima mesto. 

"Pomalo" je filozofija skromnosti i neprimetljivosti u životu. Ta reč je proizvod vekovne mudrosti i opreza: slična je onoj tabli koju je na grudima nosio neki ludak, a na kojoj je pisalo: MOLIM DA ME SE NE PRIMEĆUJE. 

Ali, najbrojniji su oni Beograđani koji vas pitaju kako ste, a uopšte i ne sačekaju odgovor. Viče vam tako čovek s druge strane ulice: "Kako si?", a vi mu odviknete da vam je umrla majka i da se baš vraćate sa sahrane, ili da morate na operaciju u bolnicu, a on maše i dovikuje: "Onda, da ne kvarimo!" ili diže palac uvis: "Bravo! Samo napred!" Kod nas, naime, "kako si?" ne znači baš ništa.

Antoni de Melo: Budjenje

Prepisano na papirić 1998. koji nosim svuda sa sobom.

"Priroda kiše je uvek ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cveće u oazi" arapska poslovica

- Zaljubljeni ste samo u ideju o određenoj osobi. Unapred stvorenu ideju diktiranu nadom i u vsoju predrasudu o određenoj osobi.

- Nikada ne verujemo u druge ljude. Ono u šta verujemo samo je sopstveni sud o određenoj osobi.

- Ne pokušavaj da naučiš svinju da peva - samo ćeš traćiti vreme, a svinja će samo da se nervira.

 - Mislite na nekoga koga mnogo volite, nekoga ko vam je blizak, zaista dragocen i u mislima mu recite: "Više mi je stalo do moje sreće nego do tebe. Kada bih birao, uvek bi izabrao sreću."

Osho: Samo budite srećni i sve će se dogodtiti.

Mart 2007. Kraj četvrte sveske citata 

Prekinite sa odnosima - dovoljno ste se napametovali. Mnogo života ste proveli u odnosima, čas ovim, čas onim. Dovoljno ste patili. Patili ste više nego što zaslužujete. A sva patnja je bila centrirarna oko pogrešne koncepcije odnosa.
Prvo moraš biti svoj, pa tek onda u odnosu.

Aleksandar S. Nil: Slobodna deca Samerhila

Teško dete jeste dete koje je nesrećno. Ono je u stanju rata sa samim sobom, pa je otuda u ratu i sa celim svetom.

Ako mu se omogući da bude samostalno, ako mu odrasli ne sede na glavi sa svojm savetima, ono će se razviti najviše što može da se razvije.

Paulo Koeljo...ono što je neizbežno uvek se dogodi

Najbolji je onaj koji najviše liči na kamen. Onaj ko ne vadeći mač iz korica, uspeva da pokaže da niko ne može da ga pobedi.

Sve bitke u životu služe da nas nečemu nauče - uključujući i one koje gubimo.

Izvor slike: saznajlako.com

Strah postoji sve do trenutka dok se ne dogodi ono što je nemonivno. Posle toga ne smemo trošiti svoju snagu na njega. I sve što nam preostaje to je nada da ćemo doneti pravu odluku.

Paulo Koeljo... ali uvek nastupi jedan trenutak, kada čovek mora da pogleda istini u oči

Ne mogu da se setim iz koje knjige sam prepisala ove sjajne  rečenice još divnih dana 30. 11 1998. Molim čitaoca ako ih prepozna, da nam napiše o kom se delu radi. Hvala Vam unapred.

   Nisam ni ja osuđen da uvek stignem nadomak ostvarenja, ali da nikada ne prekoračim liniju cilja?
Možda je Bog toliko okrutan da mi dopušta da vidim palme na obzorju, samo da bi me umorio žeđu usred pustinje?
   Dugo mi je trebalo da shvatim da to nije baš tako. Postoje stvari koje se smeštaju u naš život da bi nas vratile na pravi put naše Lične legende. Druge iskrsavaju zato da bismo mogli da primenimo usvojena znanja. I na posletku, neke se javljaju, zato da bi nas nečemu nauile.
Te poruke moraju biti povezane sa bolomi patnjom; dovoljni su disciplina u budućnost.
Iako je to stanje postalo značajna blagodet u mom životu, nisam uspevao da razumem pojedine teške trenitke kroz koje sam prošao, bez obzira na svoju disciplinu i budnost.

Simon De Bovoar [Simone de Beauvoir ]: Uspomene lepo vaspitane devojke III

- Da ostanem ista, žrtva istih navika, iste dosade, nikada ne bih uspela da stvorim neko delo. Ne, nigde svetlosti. Prvi put u životu sam mislila da je bolje biti mrtav nego živ.

- Tajna sreće i vrhunac umetnosti je da živiš kao svo ostali, a da ipak ne budeš kao svi.
- Nikada neću voleti nikog drugog, ali je ljubav među nama nemoguća.

- Deset puta sam pročitala prve reči. Da li se to tebe tiče?
One su jasno stavljale do znanja da je Žaku stalo do mene, više nego što je to ikada pokazao. Ali je nešto drugo padalo u oči: on me nije voleo, jer ne bi zapao u takvu utučenost. Brzo sam se pomirila s tim; moja zabluda beše očogledna; nemoguće je pomiriti ljubav i nemir. Žak je pozivao da uvidim šta je istina; razgovori udvoje ispo svetiljke, jorgovani i ruže, to nije bilo za nas...

Simon De Bovoar [Simone de Beauvoir ]: Uspomene lepo vaspitane devojke II

- Patila zbog nerazumevanja svog muža, dosadnog kao udžbenik algebre.

-  Vernost se razlikovala od navike, sa stariti nije obavezno značilo i poricati sebe.

- Zahvaljujući raspustu nisam brkala radost dubokog raymišljanja sa dosadom. U Parizu, u muzejima, događalo mi se da podvaljujem; barem sam ynala razliku između usiljenog divljenja i iskrenih osećanja. Naučila sam, takođe, da se treba udubiti u stvari, da bi se otkrila njihova tajna.

- Prvi put u životu sa se suočila sa istinom da se dobro ne podudara sa - istinom.

- "Devojke kao ti stvorene su da budu drugarice herojima."

- Voleću onoga dana kada me muškarac potčini svojom inteligencijom, kulturom i autoritetom. Ako jedan muškarac, pripadnik povlašćene vrste, koji od samog početka uživa značajnu prednost, u apsolutnom smislu, ne bi vredeo više od mene, smatrala bih da, relativno, vredi manje; da bih ga priznala za sebi ravnog, bilo je potrebno da me prevaziđe.

Simon De Bovoar [Simone de Beauvoir ]:
Uspomene lepo vaspitane devojke II

Simon De Bovoar [Simone de Beauvoir ]: Uspomene lepo vaspitane devojke I

(čitano u januaru 1996)

- Radosti i muke ljudi odgovaraju njihovim zaslugama
- Otkrila sam crnu magiju reči, tek kada su me ujele za srce.

- A možda bih im prebacivala da nisam saznala istinu iz njihovih usta: priznavši da su me obmanjivali, oni su me uverili u svoju iskrenost.

- Moje neznanje bi nestajalo onog trenutka kada bih ga jasno izložila.

- Želela sam da popustim samo pred nužnošću: ljudske odluke su zavisile više ili manje od ćudi. Nisu bile dovoljno vredne da bi me naterale da na njih pristanem.

- U učenju sam uživala zato što me moj svakodnevni život nije zadovoljavao.

- Na Satanu se ne ljutimo.

Paulo Koeljo: Alhemičar - Upravo mogućnost da se ostvari jedan san, život čini interesantinijim

- Nije važno - reče mladić svojim ovcama. - I ja poznajem druge devojke u drugim gradovima.
Ali u dnu duše znao je da je važno. I da ne samo pastiri nego i mornari i putujući trgovci, uvek znaju da postoji neki grad u kome ima nekog ko je u stanju da ih natera da zaborave na radost slobodnog putovanja po svetu.

- Upravo mogućnost da se ostvari jedan san, život čini interesantinijim.

- Jednostavne stvari su i nejneobičnije i samo mudraci uspevaju da ih sagledaju.

Momo Kapor: Sentimentalno vaspitanje

Zgražanje kritike, tačnije onog njenog elitnog dela, zavidljivog, podseća u tom slučaju na jadikovke prevarenog i očigledno dosadnog, zakonitog muža, kome je žena pobegla sa nekim šarmantnom bitangom, napustivši, za sve druge,  "onakvog muža i onakvu kuću" u ojoj su se tačno znale vrednosti dostojne poštovanja i zevanja.

Citati: Sveska treća 1996/99, Stevan Pešić - Katmandu

Prosjak zvani sunce

U Katmanduu živi prosjak koji govori da je sunce.
"Daj rupju, pa ću te gledati."
Kad god sam odlazio u taj kraj, tražio sam ga, da i mene igreje sunce.

Beleske jedne Ane, Momo Kapor [2]

Ljubav je ljubav, Sala je šala, ali je uvek tišina kad zlatna ribica umire...

Ah, ti nedeljni ručkovi! Svetovi propadaju, iščezavaju pojedini kontinenti, smenjuju se vlade, a. naš nedeljni ručak ostaje uvek isti isticijati! Supa sa rezancima, govedina
s renom u paradajz-sosu, pire od krompira i na kraju — štrudla s jabukama! Bakuta uzima samo polovinu kuvane šargarepe.
— šta joj je? — pita matori.
— Ona posti! — provaljuje je maman.
Sledi ljupka rasprava o tome ima li Boga ili ga nema, na šta bakuta demonstrativno napušta kujnu. Matori je ljut ko ris, što će čitav jedan dan u nedelju straćiti na druženje s nama. Efektnim udarcem izbija mi novine iz ruke:
— Ko joj je dozvolio da čita dok jede? — vrisne.
Tako i ja odlazim za bakutom na klupu za igrače sa pet ličnih grešaka. Najzad, kad matori oko dvojke uspe da se pre svih nas ubaci u onu jedinu fotelju koju imamo, taman u trenutku kada je otvorio novine, njegova dugogodišnja ljubav, a moja maman, utvrđuje da joj je dete (to, ja!) bledo i malokrvno. To je, naravno, zbog toga što me niko ne izvodi u prirodu!
U tri sata započinje izvođenje!

Mudrolije: Budi toliko hrabar, da se služis sopstvenom pameću, Danilo Kiš

Ja nikada ne ostavljam za sutra, ono sto mogu da uradim prekosutra.
(Oskar Vajld)

Midrolije: Nijedan neopaljeni šamar, ne treba odneti u grob, Milorad Pavić

Unutrašnja je ona strana vetra, koja ostane suva i kada pada kiša.

Mudrolije: Kakvi septembri su prošli, prijatelju, kakvi septembri...

Sen čelebi, men čelebi, a ti kim kašar. Ja gospodin, ti gospodin, ko će konja da timari. (Arapska poslovica)

Samo što me nisu vodenice mlele.

Nema toga časa ni takvog položaja u kom se ne bi moglo kazati ono što je glavno od glavnog. I onda nalazim mogućnost da Vam kažem koliko sam srećan da Vi postojite i da se mi znamo i volimo.
(Ivo Andrić)

Mudrolije: Svoju veru nađoh u svom snu o veri

Strast - sigurna obmana i sreća koju samo budale traže.

Strast se najviče prikriva, a ipak se odaje samom svojom tajanstvenošću, kao što najmirnije nebo predsakzuje najveću oluju. (nisam sigurna, milsim da je Andrić)

Reč je čoveku data da bi pokrio svoju misao.

Ja: Ratovi se gube zbog čekanja, a bitke zbog srljanja i nestrpljenja.

Morate paziti da se vaša savest čuva ove slabosti:  preterane osetljivosti prema tačtom sjaju spoljašnjeg sveta.

Glupak ima jednu veliku prednost pred genijem. On je zadovoljansobom. (Napoleon)

Strah od letenja, Erica Jong

U životu je najvažnija drskost.

S godinama počneš sve jasnije uviđati kako se mučkarci u osnovi panično boje žena.

Od svih oblika apsurdne hrabrosti najveća je hrabrost devojaka. U protivnom bilo bi manje brakova i još manje ludih avantura koje premašuju sve pa i brak.

Šutnja je najtuplje od svih oružja. Zbog nje su optužbe koje ti podvikuju glasovi u tvojoj glavi, mnogo užasnije od bilo kakvih optužbi koje bi ikada mogao izgovoriti neki glas izvan sebe.

Od života i mučkaraca najviše izvlače one žene koje najviše zahtevaju. I ao se ponašaš vredna i poželjna, muškarci će te smatrati vrednom i poželjnom i ako pristaneš služiti kao otirač za noge, nikome neće pasti napamet da te zgazi.

Ako nisi spremna od ljudi primati hrpe govana, nećep dobiti ni ono dobro što ti mogu dati.

Moja majka je govorila da me momci neće poštovati, ako ne izigravam kako je mene "teško dobiti"

1. Iznad svega nemoj biti obična,
2. Svet je pun grabežljivaca  - jedite brže.

Celu knjigu Strah od letenja, Erica Jong  možete on-line porčitati ovde 

Knjiga žalbi, Momo Kapor

Čišćenje cipela je za mene kao za kaluđere molitva.(I sveštenici i ja klečimo dok to radimo.)

- Oprostite koliko imate godina?
- Imam sve!

Imam ludu nadu bez pokrića...
Nije potrebno samo reći. Potrebno je i da te neko čuje.
Želeo sam da živim od danas do sutra i da u ovom času mogu sve mirno napustiti.

Beleške jedne Ane, Momo Kapor [1]

Ovde odloimke može razumeti, uglavnom, onaj koji je pročitao knjigu i setio se scena koje prethode ovim rečenicama... oni koji nisu pročitali pomisliće da su ovo nepovezane rečenice ...

Toplo preporučujem ovu knjigu , ako želite da se od srca i onako na glas nasmejete  i svojim sličnim situacijama i Aninim opisima onoga što joj se događa...

Moja bakuta najviše voli TANJUG A. Ona je godinama mislila da je taj TANJUG apsolutno najbolji jugoslovenski novinar. »Kako samo uspeva da stigne na toliko

rnesta odjedanput?« — pitala se svakog jutra.