Mudrolije: U ovu sobu svako unosi radost. Neko kad udje - neko kad izadje

Zavolio sam ga znam po tome što mi je postao potreban, što nisam zamjerio ničemu ma šta da je rekao i učinio i što mi je sve njegovo postalo važno. Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog. (Ahmed o Hasanu, Derviš i smrt)

Ne znam ima li pobeda u životu, poraza sigurno ima.

Ako hoćeš da uvrediš, to je lako. Treba samo biti bezobrazan.

- Ti čuti! Tebe su za fermen (prsluk) zakačili, kao bosiljak. I dobro su te pronašli da zakitiš sav džumbus.

Mika Antić

- Prosto sam znao da na ovom svetu umam po svom, daživim i volim.
- u svemu je bio pre svega pesnik
- Ti znaš moje selo utkano u njive, u zenicu plavog nebeskoga svoda
- I u daljini đeram - moj mlađi brat.
- Ako je život uvek ovava svinjarija moraću radost da izmislim pre smrti.
- Dođoh da kažem vrbama zbogom i jednoj devojci koje nema.

Meša Selimović - SJEĆANJA
Osim toga moj život je prilično ravan, zanimljiv i značajan samo za mene.

Nismo ga poštovali, voleli smo ga.

Zar da kažnjavamo za iskrenost? Zar od đaka daka da stvaramo dvoličnjake?

Na granici sam da postanem slomljen čovek ili zver

Bez ljubavi, svako je uvek na gubitku.

Ruka ruku mije

Da bi krenuli napred potrebna je snaga. Za nazad ne treba ništa, samo bol.
 ....

- Ne moraš da zvoniš ako si došao da ostaneš.
- U ovu sobu svako unosi radost. Neko kad uđe - neko kad izađe.

Drugo je mržnja, ona je refleks, kao odbrana. No ljubav ne dolazi sama od sebe. Kao ni pismo, kao ni poklon. Treba da postoji neko ko šalje te dragocenosti. Ali otkriti u čemu je lepota ta onoga što voliš to je drugo, to je teško. (Oskar Davičo, Pesma)

Mudrolije: poslovice o sreći i Derviš i smrt

Biti oslobođen od nečega, to znači pre svega ne zavisiti od toga, ne biti uznemiren, pogođen ni njegovim prisustvom, ni odsustvom.

Poslovice

Ko se rodio za vešala od puške ne gine.

Sretnu se mučno roditi, a lako mu živeti.

Niko nikom sreću uzeti ne može.

Ako je ko kome u stopu stao u sreću nije.

Ivo Andric, citati: Još danas i sutra! Ima ih koji neće ni toliko živeti. ( Ex Ponto III)

Vojnicima, bolesnicima, zatvorenicima posete su drage i uvek dobrodosle; stoga čeznu za njima kao za lekom.

Razumeli smo se, iako se nismo mogli sporazumeti.

Dovoljno je da sve te ljude koji sad stoje ili prolaze gnevno ili nabusito isored tebe, zamisliš za trenutak ispružene, neme i nepomične - u vodoravnom položaju - i ti ćeš se osloboditi osećanja straha, pritiska koje ti sada dolazi od njegovih reči i postupaka.

Ljude je mnogo lakše prevariti i oštetiti vešto poređanim istinama.

Milorad Mitrovic - Pred slikom tvojom zamišljen stojim

Pred slikom tvojom zamišljen stojim
I budan sanjam nestali san,
A srce dršće ko slabi listak
Kad jednom stigne jesenji dan.

Ivo Andrić, Ex Ponto (II): Kad jednom izgubimo sve onda osjetimo lakoću za koju nema imena, jer to je lakoća prevelikog bola

Kad sam se već drugi dan vozio (u osjećaju kome nema imena, gdje bol prelazi u tupost, kao žar usijana željeza u bjelinu) ušao je u moj kupe jedan svećenik. Čvrst i mlad čovjek. On je govorio sa suputnicima. Ja sam šutio.

Njihovi su odgovori bili glupi. On se razljutio i ućutao.

Najednom se okrenu meni: »Vas mora, gospodine, da tišti neka velika žalost!« Odgovorio sam neodređeno i kratko. Ućutali smo i ubrzo se rastali.

Šta li je taj čovjek vidio na mom licu? I šta li ga je gonilo da protiv konvencionalne diskrecije i uljudnosti učini takvu grešku?

Sigurno je da mnogi ljudi cijelog svog života i ne slute kako nesrećnih ljudi ima na svijetu.

Evo sam dvadeset i jedan dan slobodan i bez prestanka sam. 

Neprestano promatram pupanje, i cvat a ipak se ne mogu oteti da mislim o ljudima. Jutros, na suncu, dođe mi sva ljudska istorija kao jedan pokolj nevinih, kao crni kovčeg kom je ključ bačen u more. I radi istog Hrista prvi koji su poginuli bili su nevini.

Kad nevolja poraste i stradanja zaredaju, kad bol zaboli odveć, onda se u meni duša okrene, ispuni me prkos i drska zlobna ravnodušnost i crni ponos onih koji odviše pate. 

Ivo Andrić: Ljude je mnogo lakše prevariti i oštetiti vešto poređanim istinama

Vojnicima, bolesnicima, zatvorenicima posete su drage i uvek dobrodošle; stoga čeznu za njima kao i za lekom i hranom.

Razumeli smo se, iako  se nismo mogli razumeti.

Dovoljno je da sve te ljude koji sad stoje ili prolaze gnevno ili nabusito ispred tebe, zamisliš za trenutak ispružene, neme i nepomične - u vodoravnom položaju - i ti ćeš se osloboditi teškog sećanja straha pritiska koje ti sada dolazi od njegovih reči i postupaka.

Ivo Andrić, Ex Ponto (I): Je li vam se dogodilo da vam uzmu sve - a šta se čovjeku ne može uzeti ?

Kada umrem, zapišite slobodno da sam u poslednjem trenutku - žmurio.

Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to da sakriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži. (Ivo Andrić)

Sramotićeš se dok si živ. Prilike za to ćeš imati uvek. Svet  će ti je pružati dovoljno, ali i kad to ne bude, ti ćeš se sam potruditi da je nađeš.

Posrnićete ali nećete pasti; a ako se desi - izuzetan slučaj - baš i da padnete, nećete se pobreditinego ćete čim se pridignete, produžiti mirno i bodro svoj put. Različiti ste od svega oko sebe, sve vam preti, sve vas ugrožava, ali vam se ne može ništa zlo nanetiniti nepopravljivo desiti, jer u vama od začetka živi skrivena i neuništiva iskra životne radosti koja je moćnija od svega što vas okružuje.

Samo ćete celog veka, sve do poslednjeg dana, patiti zbog neprirodnog položaja u svetu u koji ste bačeni.

Tako se može reći, da vam je kroz sve mene i obrte dugog života dvoje osigurano: duga patnja i sigurna pobeda.

To je nada, neodređena i bezizgledna nada, koj a nas više muči boli nego što nas teši i krepi, a koja nas nikada ne napušta.

Ex ponto (Ivo Andrić)

I

Je li vam se ikad dogodilo da, bačeni iz kolosijeka, rečete svagdašnjici: zbogom i da se vinete, nošeni strašnim vihorom, zaprepašteni kao onaj kome se tlo izmiče?

Je li vam se dogodilo da vam uzmu sve — a šta se čovjeku ne može uzeti?

— i da vam na dušu polože tešku odurnu ruku i da vam uzmu radost i vedrinu slobodna duha; i sama srčanost, koja ostaje kao posljednji očajni dar sudbine, da vam uzmu i da učine od vas nijemo prezavo ropče?

Raznoliki su i mnogi bolovi koji zadešavaju ljude na ovoj zemlji, gdje se »ljepšom dušom dublje jeca«, ali kog je jedan samo od ovih istinskih velikih bolova zadesio, brat je moj i prijatelj!