Čišćenje cipela je za mene kao za kaluđere molitva.(I sveštenici i ja klečimo dok to radimo.)
- Oprostite koliko imate godina?
- Imam sve!
Imam ludu nadu bez pokrića...
Nije potrebno samo reći. Potrebno je i da te neko čuje.
Želeo sam da živim od danas do sutra i da u ovom času mogu sve mirno napustiti.
Prepustio sam se očajanju i negovao ga kao herojsku disciplinu.
... dela neuspelih autora, kako uspeti u životu...
Bog je žena.
Vraćam se za minut. Dođite sutra.
Godo
Sve životinje su jednake. Samo su neke jednakije od drugih.
Ma koliko bilo malo neko mesto, u njemu svakodnevno viđamo osobe prema kojima smo ravnodušni, nikada one za kojima čeznemo.
... i sam Bog zna koliko su mi dosadni romani bez ljubavi...
Čarobna zlatna ribica, koja je jedina mogla da ispuni sve tri moje želje:
1. da bude sa mnom,
2. da bude sa mnom,
3. da makar još samo malo bude sa mnom.
Njena mladost - bez erotike, njen život - bez poroka, njene cipele - bez štikli.
Da li bi spavao sa njom? Sa isim zadovoljstvom sa kojim bih tucao neku ogromnu knedlu bez prezle, u čijem središtu je gnjecava šljiva iz konzerve.
- Dosta nam je bilo reda, hoćemo harmoniju.
... što je verovatno, posledica verovanja u bajke...
... razlikovali su se u tolikoj meri, da je svako za svakoga predstavljao otkriće...
... ona je znate moja poslednja žena, ljubomorna na moju prošlost, a ja na njenu budućnost...
... ljudi od monologa, a nikakvi sagovornici...
Da sam mogao da živim kako sam želeo, nikada ne bih napisao ni reči, a najverovatnije ne bih uopšte čitao.
... izvesna dekorativna poza antiheroja...
... pokušao je da im stvori (u razgovoru) nešto slično krivici, što čak nisu ni pokučali da se spale u znak protesta na Trgu Republike...
Uostalom, kako su mi samo bili daleki njegovi sujetni problemi ...
"Koga li sada ljubi ona mlada žena?" - pitanje je koje se provlačilo kao lajt motiv kroz moje puste dane.
Ne vredi da se takmičiš sa mnom! Bio sam apsolutni prvak ulice u dugom gledanju.
...osećanje bespomoćne uzaludnosti...
... više ne boli, osim kada se menja vreme...
... doći će smrt i imaće tvoje oči...
... oči koje je nomoguće zapamtiti, bez ičeg posebnog...
- Šta mi mogu?
- Mogu ti sve!
Ostao sam paf...
... kiša je počea da se obrušava u zavesama bez ikakvih debisijevskih prskavih uvoda...
... tri verne opije slapova reke Krke...
... On neizmerno voli narod u celini, ali mrzi svakog pojedinca ponaosob...
... mrzim navodnike u službi ironije ...
Za svaku stvar imam suviše mnogo mišljenja koja se međusobno isključuju, da bih u išta mogao verovati do kraja.
Sve dok ne osete da oh se plaši, može učiniti što god hoće.
Njoj je jednostavno lepo, jer postoji.
Lav Tolstoj bi sigurno ovaj razgovor opisao na francuskom.
... sijalice koje jedva uspevaju da obasjavaju same sebe...
Zidaju kuće sa liftovima do drugog sprata i porodične grobnice sa televizorima.
Svi proroci posle Hrista, jedu govna!
... živeli su kao kamen u bubregu ...
O skromnosti ime ti je Peđa Lukač!
... ne bi mogli da objave ni čitulju, a kamoli knjigu.
...venčani su, ali ne jedno s drugim.
Treba biti veran svome snu.
Da sam slučajno pijanista, posle ovog strukovanja morao bih da otkažem koncerte mesec dana unapred.
No, možda razmaženi Amerikanci preteruju, mislio sam, baš kao što preteruju sa strahovima od ameba u vodi, bakterija u hrani; njihove sterilizovane kuhinje, maske kroz koje se diše u dečjim sobama, njihova kozmetika i opsednutost tabletama i svim mogućim zaštitnim sredstvima,
govore o paranoičnom strahu od života,
koji pre upotrebe treba oprati, sterilizovati, dezinfikovati, depilirati, namirisati, osloboditi od onog prirodnog vonja, ukusa, strasti, koje su nepristojne, učiniti bezbednim i bezopasnim.
Jebe mi se!
... da nije tih tajnih alergija, čime bi smo onda objašnjavali sve naše neuspehe ? ...
Volite me, volite me, volite me...
Mogu da živim i sa rukama u džepovima...
- Oprostite koliko imate godina?
- Imam sve!
Imam ludu nadu bez pokrića...
Nije potrebno samo reći. Potrebno je i da te neko čuje.
Želeo sam da živim od danas do sutra i da u ovom času mogu sve mirno napustiti.
Prepustio sam se očajanju i negovao ga kao herojsku disciplinu.
... dela neuspelih autora, kako uspeti u životu...
Bog je žena.
Vraćam se za minut. Dođite sutra.
Godo
Sve životinje su jednake. Samo su neke jednakije od drugih.
Ma koliko bilo malo neko mesto, u njemu svakodnevno viđamo osobe prema kojima smo ravnodušni, nikada one za kojima čeznemo.
... i sam Bog zna koliko su mi dosadni romani bez ljubavi...
Čarobna zlatna ribica, koja je jedina mogla da ispuni sve tri moje želje:
1. da bude sa mnom,
2. da bude sa mnom,
3. da makar još samo malo bude sa mnom.
Njena mladost - bez erotike, njen život - bez poroka, njene cipele - bez štikli.
Da li bi spavao sa njom? Sa isim zadovoljstvom sa kojim bih tucao neku ogromnu knedlu bez prezle, u čijem središtu je gnjecava šljiva iz konzerve.
- Dosta nam je bilo reda, hoćemo harmoniju.
... što je verovatno, posledica verovanja u bajke...
... razlikovali su se u tolikoj meri, da je svako za svakoga predstavljao otkriće...
... ona je znate moja poslednja žena, ljubomorna na moju prošlost, a ja na njenu budućnost...
... ljudi od monologa, a nikakvi sagovornici...
Da sam mogao da živim kako sam želeo, nikada ne bih napisao ni reči, a najverovatnije ne bih uopšte čitao.
... izvesna dekorativna poza antiheroja...
... pokušao je da im stvori (u razgovoru) nešto slično krivici, što čak nisu ni pokučali da se spale u znak protesta na Trgu Republike...
Uostalom, kako su mi samo bili daleki njegovi sujetni problemi ...
"Koga li sada ljubi ona mlada žena?" - pitanje je koje se provlačilo kao lajt motiv kroz moje puste dane.
Ne vredi da se takmičiš sa mnom! Bio sam apsolutni prvak ulice u dugom gledanju.
...osećanje bespomoćne uzaludnosti...
... više ne boli, osim kada se menja vreme...
... doći će smrt i imaće tvoje oči...
... oči koje je nomoguće zapamtiti, bez ičeg posebnog...
- Šta mi mogu?
- Mogu ti sve!
Ostao sam paf...
... kiša je počea da se obrušava u zavesama bez ikakvih debisijevskih prskavih uvoda...
... tri verne opije slapova reke Krke...
... On neizmerno voli narod u celini, ali mrzi svakog pojedinca ponaosob...
... mrzim navodnike u službi ironije ...
Za svaku stvar imam suviše mnogo mišljenja koja se međusobno isključuju, da bih u išta mogao verovati do kraja.
Sve dok ne osete da oh se plaši, može učiniti što god hoće.
Njoj je jednostavno lepo, jer postoji.
Lav Tolstoj bi sigurno ovaj razgovor opisao na francuskom.
... sijalice koje jedva uspevaju da obasjavaju same sebe...
Zidaju kuće sa liftovima do drugog sprata i porodične grobnice sa televizorima.
Svi proroci posle Hrista, jedu govna!
... živeli su kao kamen u bubregu ...
O skromnosti ime ti je Peđa Lukač!
... ne bi mogli da objave ni čitulju, a kamoli knjigu.
...venčani su, ali ne jedno s drugim.
Treba biti veran svome snu.
Da sam slučajno pijanista, posle ovog strukovanja morao bih da otkažem koncerte mesec dana unapred.
No, možda razmaženi Amerikanci preteruju, mislio sam, baš kao što preteruju sa strahovima od ameba u vodi, bakterija u hrani; njihove sterilizovane kuhinje, maske kroz koje se diše u dečjim sobama, njihova kozmetika i opsednutost tabletama i svim mogućim zaštitnim sredstvima,
govore o paranoičnom strahu od života,
koji pre upotrebe treba oprati, sterilizovati, dezinfikovati, depilirati, namirisati, osloboditi od onog prirodnog vonja, ukusa, strasti, koje su nepristojne, učiniti bezbednim i bezopasnim.
Jebe mi se!
... da nije tih tajnih alergija, čime bi smo onda objašnjavali sve naše neuspehe ? ...
Volite me, volite me, volite me...
Mogu da živim i sa rukama u džepovima...
No comments:
Post a Comment