- Da ostanem ista, žrtva istih navika, iste dosade, nikada ne bih uspela da stvorim neko delo. Ne, nigde svetlosti. Prvi put u životu sam mislila da je bolje biti mrtav nego živ.
- Tajna sreće i vrhunac umetnosti je da živiš kao svo ostali, a da ipak ne budeš kao svi.
- Nikada neću voleti nikog drugog, ali je ljubav među nama nemoguća.
- Deset puta sam pročitala prve reči. Da li se to tebe tiče?
One su jasno stavljale do znanja da je Žaku stalo do mene, više nego što je to ikada pokazao. Ali je nešto drugo padalo u oči: on me nije voleo, jer ne bi zapao u takvu utučenost. Brzo sam se pomirila s tim; moja zabluda beše očogledna; nemoguće je pomiriti ljubav i nemir. Žak je pozivao da uvidim šta je istina; razgovori udvoje ispo svetiljke, jorgovani i ruže, to nije bilo za nas...
- Odlučila sam da se sakrijem pod zemlju, da zaboravim...
- Međutim, moje ubeđenje se nije stišalo; nisam više razumela sebe. Na mahove Žak beše sve, a potom ništa. Čudila sa, se što osećam ponekad prema njemu toliku mržnju. Pitala sam se: Začto upoznajem velike zanose samo dok čekam, žalim ili sažaljevam?
Sledila bih se kada bih pomislila na ljubav koju bismo međusobno delili. Ako bi se potreba koju sam osećala za njim stišavala, osećala sam se siromačnijom, ali sam zabeležila u svoj dnevnik: Umesto da me bodre, kao pročle godine, naši razgovori su me obreshrabrivali. Viče sa volela da mislim na njega, nego da se suočim sa njim.
- Činilo mi se da se igramo skrivalice, a možda ćemo završiti tako što se nikada nećemo naći.
- Želela sma da sve u mom životu bude opravdano nekakvom nužnošću.
Žid: "Stvorite od sebe nezamenljivo biće."
- Nije bilo dovoljno samo misliti, ni samo živeti; poštovala sam jedino one ljude koji su "razmičljali o svom životu".
- Mnogo više jesam nego što mogu da činim.
Hajne: "Ma koliko plakali, na kraju se useknemo."
- Bila sam superiorna nad ostalim ljudima upravo zato što nisam dozvoljavala da mi bilo šta porekne i moje delo će crpsti svoju vrednost iz tog primućstva.
Imala sam samo jedan život, i želela sam da uspem i niko me neće sprečiti u tome, čak ni on.
Lanjo:"Moj jedini oslinac je moje apsolutno očajanje."
- Bili su mi odvratni masne šale, sirove reči, nemarnost, loši maniri.
- Tu školsku godinu sam provela žaleći se da su svi ciljevi isprazni, ali sam, ipak, uporno težila svojima.
- Znala sam kako očajnički se može želeti samoća i "pravo da se ne govori".
- Nisam više računala na to da me ljubav osloboditi samoće.
- Prijateljstva su mi donosila sve više razočaranja. Ostali, oni koje sam volela, koje sam mnogo volela, onaj kojeg sam volela, nisu me razumeli i nisu mi bili dovoljni; njihovo postojanje, čak ni njihovo prisustvo nisu ništa rešavali.
Već odavno me je samoća tako prekalila da sam počela njom da se dičim.
- "Nemate izgled koji se traži. Vi ste malograđanka koja se igra boemije."
- Saznanje da sam potpuno van zakona, izazvala je u meni veliko zadovoljstvo.
- Ispit mi se učino težak, ali nisam gubila hrabrost: radiću koliko bude potrebno, ali od danas za godinu dana moram ga položiti, činilo mi se da sam već slobodna.
- Nije trošila svoj autoritet na sitnice.
- Odlučivši se da pripremam ispit, najzad sam izašla iz lavirinta u kojem sam se vrtela već tri godine: krenla sam ka budućnosti.
Svi moji dani će od sada imati smisao vodlili su me konačnom oslobođenju. Podsticala me je tečkoća poduhvata; ni pomena da lutam i da se dosađujem.
Sada kada je trebalo da na zemlji nešto radim ona mi je bila dovoljno široka; bila sma oslobođena nemira, očaja i svih čežnji.
- Tamo sam tumačila teoriju relativiteta koja me je oduševljavala. Svremena na vreme, posmatrala sam druge čitaoce i zadovoljno se zavaljivala u svoju naslonjaču mađu tim načitanim ljudima, naučnicima, istraživačima i misliocima, bila sma na svom mestu. Nipošto se više nisam osećala odbačenom od svoje sredine; napustila sam je sama da bih se pridružila ovom društvu.
- Stvari koje volim, ne vole se međusobno.
- "ispravni građani" su želeli uništenje "intelektualaca".
- Suviše je dugo ćutao, tako da je na kraju ćutanje ličilo na neprijateljstvo. Prestala sam da razmišljam o njemu. Čak sam jedva brinula o tome "šta sada radi".
- Sretalasam na Monparnasu elegantne lepotice, ali naši životi su se suviše razlikovali da bi mi poređenje s njima smetalo; uostalom kad budem slobodna, sa parama u džepu, ništa me neće sprečiti da se isto tako lepo oblačim kao one.
- Zanosila sam se da u sebi spajam "srce žene i mozak muškarca". Opet sam smatrala da sam jedinstvena.
- Odista nisam žalila što sam žena; to mi je naprotiv, pružalo velika zadovoljstva.
- U svakom slučaju, odlučila sa da bih savršeno i bez Žaka mogla, živeti, pisati i biti srećna.
- "Gubite vreme na ljude koji Vas ne zaslužuju! Ili ste psiholog, ili nemate opravdanja!"
- Ti nisi srećan, jer je neosetljivost ideal koji je nemoguće ostvariti.
- Sa Sartrom nisam više sigurna u ono što mislim, čak nisam bila sigurna ni u to da mislim.
On nije neprestano msilio, ali to nije značilo da je on u svakoj prilici izlučivao formule i teorije; užasavao se cepidlačenja.
Ali duh mu je bio živ. Nije znao za mrtvila, sanjivost, bekstva, izbegavanja, počinke, odmor, strahopoštovanje.
Zanimao se za sve i nikada ništa nije smatrao dovršenim... Ne težeći originalnosti nije zapadao ni u kakav konformizam.
- Tajna sreće i vrhunac umetnosti je da živiš kao svo ostali, a da ipak ne budeš kao svi.
- Nikada neću voleti nikog drugog, ali je ljubav među nama nemoguća.
- Deset puta sam pročitala prve reči. Da li se to tebe tiče?
One su jasno stavljale do znanja da je Žaku stalo do mene, više nego što je to ikada pokazao. Ali je nešto drugo padalo u oči: on me nije voleo, jer ne bi zapao u takvu utučenost. Brzo sam se pomirila s tim; moja zabluda beše očogledna; nemoguće je pomiriti ljubav i nemir. Žak je pozivao da uvidim šta je istina; razgovori udvoje ispo svetiljke, jorgovani i ruže, to nije bilo za nas...
- Odlučila sam da se sakrijem pod zemlju, da zaboravim...
- Međutim, moje ubeđenje se nije stišalo; nisam više razumela sebe. Na mahove Žak beše sve, a potom ništa. Čudila sa, se što osećam ponekad prema njemu toliku mržnju. Pitala sam se: Začto upoznajem velike zanose samo dok čekam, žalim ili sažaljevam?
Sledila bih se kada bih pomislila na ljubav koju bismo međusobno delili. Ako bi se potreba koju sam osećala za njim stišavala, osećala sam se siromačnijom, ali sam zabeležila u svoj dnevnik: Umesto da me bodre, kao pročle godine, naši razgovori su me obreshrabrivali. Viče sa volela da mislim na njega, nego da se suočim sa njim.
- Činilo mi se da se igramo skrivalice, a možda ćemo završiti tako što se nikada nećemo naći.
- Želela sma da sve u mom životu bude opravdano nekakvom nužnošću.
Žid: "Stvorite od sebe nezamenljivo biće."
- Nije bilo dovoljno samo misliti, ni samo živeti; poštovala sam jedino one ljude koji su "razmičljali o svom životu".
- Mnogo više jesam nego što mogu da činim.
Hajne: "Ma koliko plakali, na kraju se useknemo."
- Bila sam superiorna nad ostalim ljudima upravo zato što nisam dozvoljavala da mi bilo šta porekne i moje delo će crpsti svoju vrednost iz tog primućstva.
Imala sam samo jedan život, i želela sam da uspem i niko me neće sprečiti u tome, čak ni on.
Lanjo:"Moj jedini oslinac je moje apsolutno očajanje."
- Bili su mi odvratni masne šale, sirove reči, nemarnost, loši maniri.
- Tu školsku godinu sam provela žaleći se da su svi ciljevi isprazni, ali sam, ipak, uporno težila svojima.
- Znala sam kako očajnički se može želeti samoća i "pravo da se ne govori".
- Nisam više računala na to da me ljubav osloboditi samoće.
- Prijateljstva su mi donosila sve više razočaranja. Ostali, oni koje sam volela, koje sam mnogo volela, onaj kojeg sam volela, nisu me razumeli i nisu mi bili dovoljni; njihovo postojanje, čak ni njihovo prisustvo nisu ništa rešavali.
Već odavno me je samoća tako prekalila da sam počela njom da se dičim.
- "Nemate izgled koji se traži. Vi ste malograđanka koja se igra boemije."
- Saznanje da sam potpuno van zakona, izazvala je u meni veliko zadovoljstvo.
- Ispit mi se učino težak, ali nisam gubila hrabrost: radiću koliko bude potrebno, ali od danas za godinu dana moram ga položiti, činilo mi se da sam već slobodna.
- Nije trošila svoj autoritet na sitnice.
- Odlučivši se da pripremam ispit, najzad sam izašla iz lavirinta u kojem sam se vrtela već tri godine: krenla sam ka budućnosti.
Svi moji dani će od sada imati smisao vodlili su me konačnom oslobođenju. Podsticala me je tečkoća poduhvata; ni pomena da lutam i da se dosađujem.
Sada kada je trebalo da na zemlji nešto radim ona mi je bila dovoljno široka; bila sma oslobođena nemira, očaja i svih čežnji.
- Tamo sam tumačila teoriju relativiteta koja me je oduševljavala. Svremena na vreme, posmatrala sam druge čitaoce i zadovoljno se zavaljivala u svoju naslonjaču mađu tim načitanim ljudima, naučnicima, istraživačima i misliocima, bila sma na svom mestu. Nipošto se više nisam osećala odbačenom od svoje sredine; napustila sam je sama da bih se pridružila ovom društvu.
- Stvari koje volim, ne vole se međusobno.
- "ispravni građani" su želeli uništenje "intelektualaca".
- Suviše je dugo ćutao, tako da je na kraju ćutanje ličilo na neprijateljstvo. Prestala sam da razmišljam o njemu. Čak sam jedva brinula o tome "šta sada radi".
- Sretalasam na Monparnasu elegantne lepotice, ali naši životi su se suviše razlikovali da bi mi poređenje s njima smetalo; uostalom kad budem slobodna, sa parama u džepu, ništa me neće sprečiti da se isto tako lepo oblačim kao one.
- Zanosila sam se da u sebi spajam "srce žene i mozak muškarca". Opet sam smatrala da sam jedinstvena.
- Odista nisam žalila što sam žena; to mi je naprotiv, pružalo velika zadovoljstva.
- U svakom slučaju, odlučila sa da bih savršeno i bez Žaka mogla, živeti, pisati i biti srećna.
- "Gubite vreme na ljude koji Vas ne zaslužuju! Ili ste psiholog, ili nemate opravdanja!"
- Ti nisi srećan, jer je neosetljivost ideal koji je nemoguće ostvariti.
- Sa Sartrom nisam više sigurna u ono što mislim, čak nisam bila sigurna ni u to da mislim.
On nije neprestano msilio, ali to nije značilo da je on u svakoj prilici izlučivao formule i teorije; užasavao se cepidlačenja.
Ali duh mu je bio živ. Nije znao za mrtvila, sanjivost, bekstva, izbegavanja, počinke, odmor, strahopoštovanje.
Zanimao se za sve i nikada ništa nije smatrao dovršenim... Ne težeći originalnosti nije zapadao ni u kakav konformizam.
No comments:
Post a Comment