Simon De Bovoar [Simone de Beauvoir ]: Uspomene lepo vaspitane devojke III

- Da ostanem ista, žrtva istih navika, iste dosade, nikada ne bih uspela da stvorim neko delo. Ne, nigde svetlosti. Prvi put u životu sam mislila da je bolje biti mrtav nego živ.

- Tajna sreće i vrhunac umetnosti je da živiš kao svo ostali, a da ipak ne budeš kao svi.
- Nikada neću voleti nikog drugog, ali je ljubav među nama nemoguća.

- Deset puta sam pročitala prve reči. Da li se to tebe tiče?
One su jasno stavljale do znanja da je Žaku stalo do mene, više nego što je to ikada pokazao. Ali je nešto drugo padalo u oči: on me nije voleo, jer ne bi zapao u takvu utučenost. Brzo sam se pomirila s tim; moja zabluda beše očogledna; nemoguće je pomiriti ljubav i nemir. Žak je pozivao da uvidim šta je istina; razgovori udvoje ispo svetiljke, jorgovani i ruže, to nije bilo za nas...

Simon De Bovoar [Simone de Beauvoir ]: Uspomene lepo vaspitane devojke II

- Patila zbog nerazumevanja svog muža, dosadnog kao udžbenik algebre.

-  Vernost se razlikovala od navike, sa stariti nije obavezno značilo i poricati sebe.

- Zahvaljujući raspustu nisam brkala radost dubokog raymišljanja sa dosadom. U Parizu, u muzejima, događalo mi se da podvaljujem; barem sam ynala razliku između usiljenog divljenja i iskrenih osećanja. Naučila sam, takođe, da se treba udubiti u stvari, da bi se otkrila njihova tajna.

- Prvi put u životu sa se suočila sa istinom da se dobro ne podudara sa - istinom.

- "Devojke kao ti stvorene su da budu drugarice herojima."

- Voleću onoga dana kada me muškarac potčini svojom inteligencijom, kulturom i autoritetom. Ako jedan muškarac, pripadnik povlašćene vrste, koji od samog početka uživa značajnu prednost, u apsolutnom smislu, ne bi vredeo više od mene, smatrala bih da, relativno, vredi manje; da bih ga priznala za sebi ravnog, bilo je potrebno da me prevaziđe.

Simon De Bovoar [Simone de Beauvoir ]:
Uspomene lepo vaspitane devojke II

Simon De Bovoar [Simone de Beauvoir ]: Uspomene lepo vaspitane devojke I

(čitano u januaru 1996)

- Radosti i muke ljudi odgovaraju njihovim zaslugama
- Otkrila sam crnu magiju reči, tek kada su me ujele za srce.

- A možda bih im prebacivala da nisam saznala istinu iz njihovih usta: priznavši da su me obmanjivali, oni su me uverili u svoju iskrenost.

- Moje neznanje bi nestajalo onog trenutka kada bih ga jasno izložila.

- Želela sam da popustim samo pred nužnošću: ljudske odluke su zavisile više ili manje od ćudi. Nisu bile dovoljno vredne da bi me naterale da na njih pristanem.

- U učenju sam uživala zato što me moj svakodnevni život nije zadovoljavao.

- Na Satanu se ne ljutimo.