Mihailo Lalić: Lelejska gora

I sve što je prošlo, neće da prizna da je prošlo, dok se dobro ne osveti onome što na njegovo mesto dolazi.

Niko je od onih što izgledaju tvrđi nego što čovjek treba da bude. Sličan kamenu, a nikom ne pada na um da zažali kamen,  čak ni u trenutku kad se kotrlja u provaliju.: dolje mu neće biti gore, nego što mu je bilo gore.

Sve je to zbog ogromnog razmaka između onog što imamo i onoga što hoćemo da imamo, jer mi nijesmo ni slutili kakva je to provalija i kako je treba ispuniti prije nego se pređe.

Leszek Kołakowski: Ključ nebeski & Razgovor s đavolom

 Vredni rezultati mogu se ponekad postići iz niskih pobuda.

 Ne pouzdajmo se u nesebične osećaje. Računajmo na uzajamnost, a ne dobročinstvo. Primajmo obećanja samo onda, kada onaj koji nam ih daje zna da ćemo se moći odužiti. Računajmo na to da ćemo uzeti onoliko koliko damo.

... računajmo na platu prema tržišnoj ceni, a ne prema tome koliko smo se naradili na svom poslu.

Citati: Sveska treća 1996/99, Stevan Pešić - Katmandu

Prosjak zvani sunce

U Katmanduu živi prosjak koji govori da je sunce.
"Daj rupju, pa ću te gledati."
Kad god sam odlazio u taj kraj, tražio sam ga, da i mene igreje sunce.

Kacabać, jednog leta

Baba Stana i ja, Kacabać 2007.

U ovom trenutku sam puna proleća i potoka koji žubore i šapću mi ime leta , a oko mene jesen slika akvarelom portret ljubavi. Pred njom stoji zima kao kakav strogi učitelj i belim uvojcima koketira iako i sama zna da će njeno vreme tek doći.

Porodice Dimitrijević i Ljubenović iz sela Kacabać oko 1938

Kacabać jednog leta (1993)

Beleske jedne Ane, Momo Kapor [2]

Ljubav je ljubav, Sala je šala, ali je uvek tišina kad zlatna ribica umire...

Ah, ti nedeljni ručkovi! Svetovi propadaju, iščezavaju pojedini kontinenti, smenjuju se vlade, a. naš nedeljni ručak ostaje uvek isti isticijati! Supa sa rezancima, govedina
s renom u paradajz-sosu, pire od krompira i na kraju — štrudla s jabukama! Bakuta uzima samo polovinu kuvane šargarepe.
— šta joj je? — pita matori.
— Ona posti! — provaljuje je maman.
Sledi ljupka rasprava o tome ima li Boga ili ga nema, na šta bakuta demonstrativno napušta kujnu. Matori je ljut ko ris, što će čitav jedan dan u nedelju straćiti na druženje s nama. Efektnim udarcem izbija mi novine iz ruke:
— Ko joj je dozvolio da čita dok jede? — vrisne.
Tako i ja odlazim za bakutom na klupu za igrače sa pet ličnih grešaka. Najzad, kad matori oko dvojke uspe da se pre svih nas ubaci u onu jedinu fotelju koju imamo, taman u trenutku kada je otvorio novine, njegova dugogodišnja ljubav, a moja maman, utvrđuje da joj je dete (to, ja!) bledo i malokrvno. To je, naravno, zbog toga što me niko ne izvodi u prirodu!
U tri sata započinje izvođenje!

Mudrolije: Budi toliko hrabar, da se služis sopstvenom pameću, Danilo Kiš

Ja nikada ne ostavljam za sutra, ono sto mogu da uradim prekosutra.
(Oskar Vajld)

Midrolije: Nijedan neopaljeni šamar, ne treba odneti u grob, Milorad Pavić

Unutrašnja je ona strana vetra, koja ostane suva i kada pada kiša.