Momo Kapor: Kako ste?

Dragi naši u tuđini, napisao bih vam da smo, hvala bogu, dobro i zdravo, kao što i vama od sveg srca želimo, ali kod nas su takva vremena da je nepristojno kazati da ste dobro, kad nikome nije.

Kako si?

— Dobro.

— Hajde, neka je bar nekom danas dobro! — kažu vam uterujući vas u krivicu. Ako kažete da niste dobro, proneće u varoši glas da ste na samrti. 

Momo Kapor.
 Photo: Nacionalna revija

Znajući to, Beograđani su izmislili najmanje stotinu varijanti odgovora na to pitanje: Kako si? "Gura se...", "Ide, ide, pa stane!", "Kako drugi hoće!", "Živi se...", "Životinjari se", "Provlačim se nekako!", "Langzam, langzam, aber ziher!" (nikada nisam saznao šta to znači), da ne nabrajam dalje... 

Ali najlepši odgovor svakako je "Pomalo..." U njemu ima neke stare lukavosti i mudrosti: on je kao bajalica, magična reč koja čuva od nesreće. "Pomalo" kao da govori neprilikama da zaobiđu njegovog vlasnika, jer je beznačajan i nikome ne zauzima mesto. 

"Pomalo" je filozofija skromnosti i neprimetljivosti u životu. Ta reč je proizvod vekovne mudrosti i opreza: slična je onoj tabli koju je na grudima nosio neki ludak, a na kojoj je pisalo: MOLIM DA ME SE NE PRIMEĆUJE. 

Ali, najbrojniji su oni Beograđani koji vas pitaju kako ste, a uopšte i ne sačekaju odgovor. Viče vam tako čovek s druge strane ulice: "Kako si?", a vi mu odviknete da vam je umrla majka i da se baš vraćate sa sahrane, ili da morate na operaciju u bolnicu, a on maše i dovikuje: "Onda, da ne kvarimo!" ili diže palac uvis: "Bravo! Samo napred!" Kod nas, naime, "kako si?" ne znači baš ništa.

Antoni de Melo: Budjenje

Prepisano na papirić 1998. koji nosim svuda sa sobom.

"Priroda kiše je uvek ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cveće u oazi" arapska poslovica

- Zaljubljeni ste samo u ideju o određenoj osobi. Unapred stvorenu ideju diktiranu nadom i u vsoju predrasudu o određenoj osobi.

- Nikada ne verujemo u druge ljude. Ono u šta verujemo samo je sopstveni sud o određenoj osobi.

- Ne pokušavaj da naučiš svinju da peva - samo ćeš traćiti vreme, a svinja će samo da se nervira.

 - Mislite na nekoga koga mnogo volite, nekoga ko vam je blizak, zaista dragocen i u mislima mu recite: "Više mi je stalo do moje sreće nego do tebe. Kada bih birao, uvek bi izabrao sreću."

Osho: Samo budite srećni i sve će se dogodtiti.

Mart 2007. Kraj četvrte sveske citata 

Prekinite sa odnosima - dovoljno ste se napametovali. Mnogo života ste proveli u odnosima, čas ovim, čas onim. Dovoljno ste patili. Patili ste više nego što zaslužujete. A sva patnja je bila centrirarna oko pogrešne koncepcije odnosa.
Prvo moraš biti svoj, pa tek onda u odnosu.

Aleksandar S. Nil: Slobodna deca Samerhila

Teško dete jeste dete koje je nesrećno. Ono je u stanju rata sa samim sobom, pa je otuda u ratu i sa celim svetom.

Ako mu se omogući da bude samostalno, ako mu odrasli ne sede na glavi sa svojm savetima, ono će se razviti najviše što može da se razvije.

Paulo Koeljo...ono što je neizbežno uvek se dogodi

Najbolji je onaj koji najviše liči na kamen. Onaj ko ne vadeći mač iz korica, uspeva da pokaže da niko ne može da ga pobedi.

Sve bitke u životu služe da nas nečemu nauče - uključujući i one koje gubimo.

Izvor slike: saznajlako.com

Strah postoji sve do trenutka dok se ne dogodi ono što je nemonivno. Posle toga ne smemo trošiti svoju snagu na njega. I sve što nam preostaje to je nada da ćemo doneti pravu odluku.

Paulo Koeljo... ali uvek nastupi jedan trenutak, kada čovek mora da pogleda istini u oči

Ne mogu da se setim iz koje knjige sam prepisala ove sjajne  rečenice još divnih dana 30. 11 1998. Molim čitaoca ako ih prepozna, da nam napiše o kom se delu radi. Hvala Vam unapred.

   Nisam ni ja osuđen da uvek stignem nadomak ostvarenja, ali da nikada ne prekoračim liniju cilja?
Možda je Bog toliko okrutan da mi dopušta da vidim palme na obzorju, samo da bi me umorio žeđu usred pustinje?
   Dugo mi je trebalo da shvatim da to nije baš tako. Postoje stvari koje se smeštaju u naš život da bi nas vratile na pravi put naše Lične legende. Druge iskrsavaju zato da bismo mogli da primenimo usvojena znanja. I na posletku, neke se javljaju, zato da bi nas nečemu nauile.
Te poruke moraju biti povezane sa bolomi patnjom; dovoljni su disciplina u budućnost.
Iako je to stanje postalo značajna blagodet u mom životu, nisam uspevao da razumem pojedine teške trenitke kroz koje sam prošao, bez obzira na svoju disciplinu i budnost.

Simon De Bovoar [Simone de Beauvoir ]: Uspomene lepo vaspitane devojke III

- Da ostanem ista, žrtva istih navika, iste dosade, nikada ne bih uspela da stvorim neko delo. Ne, nigde svetlosti. Prvi put u životu sam mislila da je bolje biti mrtav nego živ.

- Tajna sreće i vrhunac umetnosti je da živiš kao svo ostali, a da ipak ne budeš kao svi.
- Nikada neću voleti nikog drugog, ali je ljubav među nama nemoguća.

- Deset puta sam pročitala prve reči. Da li se to tebe tiče?
One su jasno stavljale do znanja da je Žaku stalo do mene, više nego što je to ikada pokazao. Ali je nešto drugo padalo u oči: on me nije voleo, jer ne bi zapao u takvu utučenost. Brzo sam se pomirila s tim; moja zabluda beše očogledna; nemoguće je pomiriti ljubav i nemir. Žak je pozivao da uvidim šta je istina; razgovori udvoje ispo svetiljke, jorgovani i ruže, to nije bilo za nas...