Srce je upola prorok

"Kad covek trpi, stice posebno misljenje o dobru i zlu. On smatra da su drugi duzni uciniti svako dobro koje trazi;
Kao da mu patnje daju pravo na to pravo na odstetu, a i zlo koje bi mmogao drugima naneti opravdavaju, takodje, njegove vlastite muke."

" Mi imamo suvise moci nad zenama. To je tiranija koju mozemo provoditi samo zato sto su one bolje, razumnije i mnogo humanije od muskaraca. Te kvalitete koje bi ih morale superiorno izdici iznad muskih, izlazu ih na milost i nemilost... jer mi, muskarci, stotinu smo puta nerazumniji, okrutniji, silovitiji, po naravi skoniji da tlacimo.." Kazanova

" I ucim da se vrlina ne radja iz blaga - nego da se iz vrline radja blago" Sokrat

" Ne treba obracati paznju na reci mnostva nerazumnih, vec na reci nekolicine razumnih" Sokrat 

Reci 4: Najbrze se putuje kada putujes sam

Modro nebo gori zvezdama
letnja rosa k'o blagoslov pada
noc lagano u nepovrat tece.
Ja bih da se vrati opet ono vece.
Kad si cvrsto pripita uz mene
toplim dahom grejala mi grudi
i neuko ali s puno strasti
ucila se da muskarca ljubis.
Noc odmice, tisina sve jaca
bilo moje dobuje u noci
da sam zvezda sa neba bih pao
topllim dahom da ti ljubim oci.

Kako mogu osecati toliku bol za gubitkom nekoga koga zapravo nikada nisam ni imala.

Rekli su mi: rodila si se sama.
Rekli su mi: umreces sama,
Ali mi nisu rekli da cu
i u medjuvremenu biti sama.

Dosao si da me usrecis za trenutak, a unistio zauvek.

Kada sedis na dve stolice, srce ti je na patosu.

Samo delic onoga sto ti zelim, bice ti dovoljno da celoga zivota budes srecan.

Voleo sam je , a ponekd i ona je volela mene - Neruda

"Voleo sam je,
 a ponekad i ona je volela mene"
Pablo Neruda

Citati i reci I

"Pocinjem ovu svoju pricu nizasta. Bez koristi za sebe i druge, iz potrebe koja je jaca od koristi i razuma."
Dervis i smrt, Mesa Selimovic

***
Krik zalutale ptice izgubi se negde u oblacima. U sjecanje se ponovo vrati jedno prohujalo vreme i neke divne noci.
... Ostalo je mnogo toga nedoreceno, prekinuto negde na polovini.Budis se u nekim novim jutrima i mozda te ponekad mutni dani sete.

***
Ove vecri htela sam saznati da li svi vozovi stignu tamo gde jednom krenu? I rasplakala sam sve zvezde i nebo.
Koliko si samo mlad, kao i ovaj mesec, tajanstveni gospodar neba, hazarder i lutalica.

***
Moja ljubav je neunistiva.
Moja ljubav mene unistava.

***
Sto zubori reka ova
kao da se tajnom smesi.
Ko ljubio nikad nije
taj ne moze ni da gresi.

Citati i reci 

Reci 3 : Zadovoljstvo je jeftina zamena za srecu

Budi tu
jer sam sita savrsenjih ljudi
sto prolaze ne dajuci nista.

Budi tu, jer mi se na trenutke cini
da vise nista nema smisla sem prijateljstva.

***

Ima tajni cije je sva lepota u neodgonetljivosti

Zadovoljstvo je jeftina zamena za srecu

Ko duhom padne taj propadne.

Veruj u sebe - to je pocetak.

Mudrost ne treba samo steci, treba je i upotrebiti.

Zena je u nesreci mudrija od muskarca.

Zaliti za onim sto je proslo, je isto sto i trcati za vetrom.

Kamenje se ne baca na puzavice,

ono se baca na stabla puna plodova.

[ Na zalost nisam zabelezila odakle su ove reci.]

Zaliti za onim sto je proslo, je isto sto i trcati za vetrom.

Nije sramota pasti - sramota je ne dici se.

Toliki ces biti drugima, koliki budes sebi.

Miroslav Mika Antic : Ptica

Ovo mi je prisapnula jedna dugorepa ptica,
Brbljiva, sveznajuca, prozracna kao svetlost.

Hoces li da cujes caroliju, prisapnula je cucuravo
I dotakla mi kljunom rame I kraicak uha.

I rekla mi je caroliju; najvaznije na svetu – to je;
Umeti videti vetar I cuti sneg kako pada,
Umeti dotaci sumrak na prvom uglu,
I osetiti na usni zeleni ukus mesecine.

Ja se samo osmehnuh lepoj dugorepoj ptici,
Jer i ja imam caroliju, najvazniju na svetut.

To je: Videti necije lice i cuti neciji govor
I dodirnuti rukom neciju ruku i kosu
Onda – kad vise nikog nemas,
Kad si ostao sam,
Kad jedno veliko leto napusta ove ulice
I ostavlja za sobom zute pecate lisca
Po trotoarima,
U krosnjama
I u secanju.

Reci I : Ljubav kao i smrt , sve menja

Ljuba kao i smrt sve menja.
*
"Zivi samo za trenutak,
nikada ne veruj da ce te muske ruke,
Kad te puste is zagrljaja, [zastititi],
samo ces osetiti hladnocu i prazninu.
Ljbav to krade mlaodost.
Pustosi te:
   Posveta na knjizi 20 najlepsih ljubavnih pesama - poklon od Natase Huber

Herman Hese, citati

"'Šta je upravo istinski živi čovek, to se danas svakako zna manje nego ikada, te se zato ubijaju u gomilama ljudi, od kojih je svaki dragoceni ogled prirode, koji postoji samo jedanput. Da mi nismo još nesto više nego ljudi koji postoje samo jedanput, da se može svaki od nas puščanim zrnom doista skloniti sa sveta, bez ikakva traga, onda ne bi imalo smisla pripovedati priče.
 Ali, svaki čovek nije on sam, nego je on jedinstvena,
sasvim osobita, u svakom slučaju vazna i znamenita tačka u kojoj se pojave sveta
ukrštaju samo jedanput na taj nacin, i nikad vise.

Zato je povest svakog čoveka važna, večita, božanska, zato je svaki čovek, dokle god živi i ispunjava volju prirode, izvanredan i dostojan svake pažnje. U svakome je otelotvoren duh, u svakome pati stvorenje, u svakome se izbavitelj raspinje na krst.
Malo njih danas zna šta je čovek. Mnogi to osećaju i stoga umiru lakše. Život svakog čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednog puta, nagoveštavanje jedne staze.
Nijedan čovek nije bio potpuno on sam, ali svaki teži da to postane; poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako ume. Svako nosi sa sobom sve do konca ostatke svoga rođenja, sluz i ljušturu jednog prasveta. Poneko ne postane nikad čovek, vec ostaje zaba, ostaje guster, ostaje mrav. Poneko je gore čovek, a dole riba.

Halil Dzubran (Khalil Gibran), citati 2.

Mozete li reci kakav je ukus vina gledajuci na krcag vina?

Skrhano srce od ljubavi peva,
tuga znanja govori,
Ali ima jedna tuga, dublja od ljubavi, uzvisenjija od znanja, jaca od zelje i gorca od siromastva.
Ona je nema i nema glasa; njene oci blistaju kao zvezde.

Ljubav je treperava sreca.

Ako u nesreci trazis sazaljenje od suseda,
dajes mu deo svog srca.
Ako je on meka srca, bice ti zahvalan;
ako je tvrdog srca on ce te prezreti.

Neznost i ljubaznost nisu znaci slabosti i ocajanja,
vec znaci snage i odlucnosti.

Kada sam posejao bol na polje strpljenja, ubrao sam plodove srece.

Halil Dzubran (Khalil Gibran), citati 1.

Otkrio sam tajnu mora, razmisljajuci o rosi.

Gde mogu da nadjem coveka kojim upravlja razum umesto navika i nagona.

Vise volim da sam sanjar medju najskromnijima sa vizijama na ostvarenje,
nego vlastelin medju onima koji nemaju ni snova ni zelja.

Od dve glavne vrednosti zivota, lepote i istine.
Prvu nalazim u srcu koje voli, drugu u ruci koja dela.

GOVORI TIHO, Desanka Maksimovic

Govori tiho.

Drvece je nocas budno i meni je zao 

da cuje kako je zivot kratak i nije veseo.

Govori tiho.

Ptice nocas blizu nas pevaju i meni je zao

da cuju kako u glasu necijem ima suza.

Govori tiho.

U livadi obliznjoj zrikavci se nocas vole radosno

i meni je zao da cuju da ljubav u srcu necijem je tuzna.

Govori tiho.

Nebo je nocas beskrajno tanko i meni je zao 

da nas cuju zvede, da im zbog nas tesko ne bude.

Govori tiho, Desanka Maksimovic

DE PROFUNDIS, Jovan Ducic

Ti utehu cekas. Ne, utehe nema:
Sto utehom zovu, zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.

Rastrzana tako medju snom i javom,
Gledajuci kako nepomicno bdije
Taj Andjo Stradanja nad tuznom ti glavom.

Ti zelis i cekas. I ne znas da nije
Ni sad ispijena ta cemerna casa,
I svirepi otrov jedne ironije;

I da ce nas vecno strasna proslost nasa
U nemirne noci da trgne i seti,
Kao zveket lanca starog robijasa.

Surovi ce dani doci i uzeti
Svaki po svoj deo od srca sto bunca,
Sto zeli, sto moli; a ti ces se peti;

Peti neprekidno, do kobnog vrhunca,
Golom stopom, bleda, smrzla, jadno dete
Pruzajuci ruke i vapijuc: Sunca

I tako ti dani bez srece i mete,
Odnosec svoj deo stradanja i suza,
Kao gavrani ce kraj nas da prolete,

I ne pokidavsi ni jednu od uza
Sto nas vezu i sad za proslost, sto stoji,
Za nama i gleda na nas ko Meduza.

Hajdmo, o Muzo Amo milu ruku,
Mladosti moje to uzglavlje meko
Dugo nam ima do u tihu luku,
Ostrvo mira i sad je daleko.

Katarke stoje gordo na toj vodi
Sto znaci zivot... Mi hitamo zurno;
Nejasno nebo nad nama se svodi,
Pod nama more nemirno i burno.

I zaman hita nase slabo oko
Kule tog mora da pozna i spazi;
Istina mora da lezi duboko -
Mi nad njom gremo po neznanoj stazi.

Pitanja nasa sum nejasni sreta,
I zudnom duhu odgovara nije;
Gde je pocetak? Gde li cudna meta?
U neprovidnim maglama se krije.

Brod mnogi ovud minu s mnogo muke,
Istine blago trazec u dubini;
I ne spazise svetiljke iz luke -
A gle po vodi razvalina njini...

Ne S teskom kotvom ne srljaj duboko,
Ranjeno srce drukcije nam zbori
Niti u pustos pustaj zudno oko,
Da te nespokoj za saznanjem mori.

Spokojan pogled po povrsju baci,
Sladosnog mira tu ces samo steci. -
O, Muzo, tuda samo trepte zraci,
I val se pjeni slatko zuboreci.

I snivaj samo| Bice manje suza
I vise svjetlih i spokojnih noci...
Svikni na odmor pod teretom uza
Istina jedna i sama ce doci

Zovi se ljubav I nas samo pjevaj,
I nasu mladost bezbrizno i tio:
U jednom srcu cio svemir ima,
U jednoj suzi ima zivot cio

Ne pitaj nikad: zvuke nasih dana
Hoce li vjetri da raznesu sumom,
Ko bjeli behar sa procvalih grana,
Il cvjece nekad nad nasijem humom;

Il ce da zive... Niti pitaj, mlada,
Da li se rodi odjek tvome glasu,
I da l ga nase gluho doba sada
Vjencima svojim il kamenjem zasu, -

Budi ko ptica sa sjevernih mora,
Stanovnik magle i ostrva leda,
Sto pjeva zudno izmedj lednih gora,
Ne pitajuci da l je kogod gleda,

I da l je slusa; i sred mrtvog dola
Cjeloga vjeka zvonku pjesmu vije
I najzad umre - bez imalo bola
Sto joj pjesmu nikad niko cuo nije.
                  Jovan Ducic

PRICA, Jovan Ducic

Prica

O plodu zbori cvet sto padne,
i reka i huci plima;
O ognju sunca zvezde hladne,
A suon o svitanjima.

O smeh za slasti beskonacne,
I krilo za prostor sveta;
O vecnoj sreci oci placne;
Pad zbori za trijumf leta.

I mir gde zrnje mraka nice,
Da sav sum sfera taji...
Zvezde sto padnu, to su price
Da i smrt zna da sjaji.

                 Jovan Ducic

Prica, Jovan Ducic

Klonuti sam sprva hteo ,
Mnih ! podneti necu zlo
Aipak sam sve podneo -
Kako? nepitajte to
*** Ko god voli prvi put ,
I nesrecno - taj je Bog.
Al' ko drugi put nesrecno
Voli - taj je lud

ZABORAV, Jovan Ducic

Zaborav

Zaborav je mirno umiranje srca,
Bezdusno i bolno odricanje cutke;
Prezrivi dah smrti u dusi sto grca;
Zaborav to znaci mreti na trenutke.

Ko zna suze stvari koje ostavise?
Dvostruku smrt groblja gde suza ne kapi?
Bol imena koje ne pominju vise?
Krik zaboravljenih ljubavi sto vapi?

I strasno cutanje natpisa sa stene,
Sto posta necitljiv? I prokletstvo nemo
Reci, sto sad came, neprotumacene?
Tugu trave putem kud sad ne idemo?

Ko zna za plac idolapod zemljom? Ko znade
Kletvu molitava zamuklih? I rane
Nepamcene srece i prestale nade?
I gorcinu jedne suze izbrisane?

                              Jovan Ducic

Zaborav, Jovan Ducic

Znam za neophodne samoce bez daha,
Kad konci sa svacim padnu pokidani,
I u kojim srce zastane od straha;
Kad svemu oko nas izgledamo strani.

Kad nas oci stvari rovnodusno motre,
I dusa pred sobom prestravljena stane;
I sopstvena povest kad se cela potre;
I kad je od leda suza koja kane.


Ducic nije bio cesto izdavan [ cak uopste] u vreme Jugoslavije - bilo je tesko pronaci njegova sabrana dela, te sam ja prepisivala svaku pesmu na koju bih naisla .. jer je Ducic bio i ostao MOJ zauvek.

Kasnije je keva iskopala sabrana dela ali je ipak mnogo zgodije meni da ih imam u mojim svesicama [ onako licno MOJ] 

POSVETA, Izet Sarajlic

POSVETA 

Posvećujem ti svoje oči, svoje usne, svoje ruke.

Pesme? Šta ćes od mojih pesama pisanih jer nisam znao ćutati?

Šta ćes od mojih pesama koje ne mogu da te ljube?

Tako je dobro što nismo ni ptice, ni bogomoljci u predvečerje

i što nemamo krila već ruke.

Poslednje sto nas čeka ne može biti naša smrt,

jer želje nače krvi negde se moraju nastaviti!

Ti si žena, mala,

ti si mala žena

i jedan besmrtni Avgust doneo te je u moje balade.

Ostani sa mojim volim koje će nadživeti sve moje tužaljke i opomene
Kraj mojih očiju ostani.


Nadživećemo sebe, ne samo u humci svojih grobova,
jer znali smo, znali smo, nežni i oholi,
bežeći od noževa i granata ubiti u sebi anđele
i opet ostati anđeli.

Budući, potražite nas nekad u nekom crvenom traganju,
samo tela naša ležaće pod nemom zemljom,
ali gazite tiho,
da ne ranite nase usne.
I naše mrtve poglede da ne zgazite.

Izet Sarajlić

Izet Sarajlić (Doboj, 1930. – Sarajevo, 2002.) je bosanskohercegovački historičar filozofije, esejist, prevodilac i pjesnik. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, odsjek Filozofije i komparativistike, doktorirao filozofske nauke. Bio je član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Radio je kao redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Kao član Društva pisaca BiH, zajedno sa Huseinom Tahmiščićem, Ahmetom Hromadžićem, Velimirom Miloševićem i Vladimirom Čerkezom, pokreće međunarodnu književnu manifestaciju “Sarajevski dani poezije” u organizaciji Društva pisaca BiH 1962. godine.

[ moja omiljena jos uvek] 

DECA KAD SE VOLE, Zak Prever

Sve stvari stoje zdruzene, samo su duse samotne.

Deca kad se vole

Deca kad se vole ljube se stojeci

Po kapijama noci

Dok prolaznici prstom na njih pokazuju

Ali decu kad se vole

Bas je briga ljube se stda li ih ko vidi

Jer tu su samo njihove senke

Treperave u noci

I koje izazivaju kod prolaznika

Bes prezir smeh i zavist

Deca kad se vole nisu ovde ni za koga

Tada su dalje odavde nego sto je noc

I mnogo dalje nego sto je dan 

Ona su 

U zaslepljujucoj svetlosti prve ljubavi

Prever 

Citati iz moje sveske: Uvod 1988

"Kada se sunce rodi svejedno je da li si lav ili gazela, bolje je da pocnes da trcis"

Zelim da sacuvam citate koje sam zapisivala citajuci knjige - 5 svezaka ako ikada izgubim sveske da imam "rezervu" misli koje sam ugradila u sebe i koje su od mene napravile ovakvog coveka .

Naravno kao svaki odlikas cak i sveska sa citatima je imala uvijac.

Tatjana Dimitrijevic : sveska sa zapisanim citatima 

Deteline sa 4 lista su moji stalni pratioci kroz zivot...
a kao sto vidim sanjala sam oduvek more :) i "Idemo na Ohio" [ ma gde god se to nalazilo :]

Prve stranice sveske

Ziveti do poslednjeg dana!
8 Ona je kraj mene tada koracala
Strasna kao leto, pored mirnih vala,
Polivenih toplim bojama i sjajem.
Ducic

 Kada bi zemlja volela kao ja
odavno bi vec zvezda postala!