ZABORAV, Jovan Ducic

Zaborav

Zaborav je mirno umiranje srca,
Bezdusno i bolno odricanje cutke;
Prezrivi dah smrti u dusi sto grca;
Zaborav to znaci mreti na trenutke.

Ko zna suze stvari koje ostavise?
Dvostruku smrt groblja gde suza ne kapi?
Bol imena koje ne pominju vise?
Krik zaboravljenih ljubavi sto vapi?

I strasno cutanje natpisa sa stene,
Sto posta necitljiv? I prokletstvo nemo
Reci, sto sad came, neprotumacene?
Tugu trave putem kud sad ne idemo?

Ko zna za plac idolapod zemljom? Ko znade
Kletvu molitava zamuklih? I rane
Nepamcene srece i prestale nade?
I gorcinu jedne suze izbrisane?

                              Jovan Ducic

Zaborav, Jovan Ducic

Znam za neophodne samoce bez daha,
Kad konci sa svacim padnu pokidani,
I u kojim srce zastane od straha;
Kad svemu oko nas izgledamo strani.

Kad nas oci stvari rovnodusno motre,
I dusa pred sobom prestravljena stane;
I sopstvena povest kad se cela potre;
I kad je od leda suza koja kane.


Ducic nije bio cesto izdavan [ cak uopste] u vreme Jugoslavije - bilo je tesko pronaci njegova sabrana dela, te sam ja prepisivala svaku pesmu na koju bih naisla .. jer je Ducic bio i ostao MOJ zauvek.

Kasnije je keva iskopala sabrana dela ali je ipak mnogo zgodije meni da ih imam u mojim svesicama [ onako licno MOJ]