Meša Selimović: Derviš i smrt, "Ja sam mali čovjek obične pameti, skromnih sposobnosti, djeca u školi nikad ne bi učila o meni."

Gresne misli su kao vjetar, ko ce ih zaustaviti?

Svet mi je odjednom postao tajna, i ja svetu, stajali smo jedan prema drugome, zacudjeno se gledamo, ne poznajemo se, ne razumemo se vise.

Zrele zene znaju vrednost svega sto gube i dobijaju, i uvijek imaju svoje razloge koji mogu biti cudni, ali retko naivni.

HASAN

"Ne treba da se covijek pretvori u svoju suprotnost. 

Sve sto je u njemu vredi, to je ranjivo.

Mozda nije lako zivjeti na svjetu, ali ako mislmo da nam ovdje nije mjesto, bice jos gore.

A zeleti snagu i bezosecajnost, znaci svetiti se zbog razocarenja.

I onda,

to nije izlaz, to je dizanje ruku 

od svega sto covjek moze da bude."

Njegova nemarnost licila je na nesitnicavu slobodu da se covjek koristi stvarima, ne sluzeci im i ne postujuci ih suvise.

U stvari, reda se malo i plasi. Red je konacnost, tvrdi zakon, umanjivanje broja mogucih zivotnihoblika, lazno uvjerenje da vlada zivotom, a zivot se sve vise otima, sve nam vise izmice sto ga vise stezemo.

Nikome nije laskao, nikada nije govorio laz, nikada nije tvrdio ono sto ne zna, nikada nije precutao ono sto zna i nije se bojao lala i velikasa. Volio je filozofe, pesnike, usamljenike, dobre ljude i lijepe zene.

Hocemo da verujemo da ima ljudi koji mogu vise od onog sto je obicno.

I bio je takav, u izvjesnom smislu, mogao je, bar po tome kako je primao sve sto mu se desavalo.

*** Osmehom je namirivao gubitke, stvorio svoje unutrasnje bogatstvo, vjerovao da u zivotu nema samo pobeda i poraza, da postoji i disanje i gledanje i slusanje i rec i ljubav i prijateljstvo i obican zivot, koji mnogo zavisi samo od nas samih.

O Bosancima

"A povrh svega moji su i ja sma njihov, kao rijeka i kaplja i sve sto govorim (o njima), kao da o sebi govorim."

Srecom po sebe, nikome nije nista zamerao, nije se zapostio, sve sto mu se desilo primio je kao zestoku salu.

... poceo je da ih ceni s podsmehom, ali bez zlobe.

"Zastani na necemu za Boga miloga, odredi se, pronadji oslonac. U svemu si nesiguran" -Hasan se obraca Ahmedu.

"... istala je u meni detinja misao, uporna nada da su se pomirili" [ dva vojnika iz suprotnih tabora koji su zajedno proveli noc u razgovoru, a ujutru ....]

"Ljudi si mu postali blizi zbog govora. Ne svi,naravno. Neki su gluhi za tudje reci, oni su nesreca i sebi i drugima."

Cim bi zazuborio njegov tihi glas, noc bi postajala, manje pusta. Gradio je izmedju sebe i mene most od paucine, most od reci, leprsale su iznad nas, u luku, izvirale i uvirale. One je bio izvor, a ja usce.

" Do vraga, nista nije toliko naopako kao dobro ucinjeno s' ciljem, ni toliko glupo kao covjek koji nesto hoce po svom kalupu."

"Ja sam mali covjek obicne pameti, skromnih sposobnosti, djeca u skoli nikad ne bi ucila i meni."

A on je cijelac, uvek svez i uvek drukciji, pametan, smion, nemiran, siguran u svemu sto je preduzimao.

Prijateljstvo ne bira, rekao je on, ono biva ko zna zbog cega, ako ljubav. A nista ja nisam tebi poklonio, vec sebi. Postujem ljude koji i u nesreci ostanu plemeniti.

"Nisam toliko jak, da bih imao prava da budem nestrpljiv; ni toliko slab da bih imao razloga da budem gnevan." Ahmed

Knjiga koja je obelezila moje odrastanje i koja je utsinuta duboko u moju dusu. 

Jos uvek je u paprinom uvijacu napravljenom od stranice kalendara , sva podvucena sa mojim komentarima zapisanim sa strane i svadjama sa Ahmedom Nurudinom - jer Hasan je moj, a Ahmed me je ljutio svojm mlakoscu i neodlicnoscu .

Kada mudem otisla u Pancevo .. ponecu sa sobom svesku u kojoj sam analizirala knjigu i prepisati analizu dela "Dervis i smrt" 

Citanje analize je trajalo 3 skolska casa :) ali su svi u rarzedu slusali, a profesorka mi je dala 5 "za kraj godine" [u februaru!]. 

Naravno da sam nastavila i dalje da se javljam i analiziram ostala dela.. ali je Hasanov lik  ostavio zivotni trag ... jer ... tako me potseca na mene samu, a ono sto mi je otkrio u meni samoj vremenom je jos vise ocvrsnulo citajuci iznova i iznova.