Dušan Vasiljev: Čovek peva posle rata

Ja sam gazio u krvi do kolena,
i nemam više snova.
Sestra mi se prodala
i majci su mi posekli sede kose.
I ja u ovom mutnom moru bluda i kala
ne tražim plena;
oh, ja sam željan zraka! I mleka!
I bele jutarnje rose!

Mika Antic: Senka

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Momo Kapor: Sentimentalno vaspitanje

Zgražanje kritike, tačnije onog njenog elitnog dela, zavidljivog, podseća u tom slučaju na jadikovke prevarenog i očigledno dosadnog, zakonitog muža, kome je žena pobegla sa nekim šarmantnom bitangom, napustivši, za sve druge,  "onakvog muža i onakvu kuću" u ojoj su se tačno znale vrednosti dostojne poštovanja i zevanja.

Momo Kapor: Beleške jedne Ane & Hej nisam ti to pričala [3]

- Jeste li možda za jedno druženje na brzaka?
- ... jedan od onih konfekcijskih momaka (ne zamerite, to govori zloba iz mene...)
- ... čitava stvar podsećala je na one grandiozne završetke P.I. Čajkovskog: taman pomislite da je najzadgotovo, orkestar opaljuje još jednu grmljavinu, a ljubavnici se vraćaju da još jedanput kažu jedno dugome da se više nikada neće zabavljati!