Zgražanje kritike, tačnije onog njenog elitnog dela, zavidljivog, podseća u tom slučaju na jadikovke prevarenog i očigledno dosadnog, zakonitog muža, kome je žena pobegla sa nekim šarmantnom bitangom, napustivši, za sve druge, "onakvog muža i onakvu kuću" u ojoj su se tačno znale vrednosti dostojne poštovanja i zevanja.
Showing posts with label Momo Kapor. Show all posts
Showing posts with label Momo Kapor. Show all posts
Momo Kapor: Beleške jedne Ane & Hej nisam ti to pričala [3]
- Jeste li možda za jedno druženje na brzaka?
- ... jedan od onih konfekcijskih momaka (ne zamerite, to govori zloba iz mene...)
- ... čitava stvar podsećala je na one grandiozne završetke P.I. Čajkovskog: taman pomislite da je najzadgotovo, orkestar opaljuje još jednu grmljavinu, a ljubavnici se vraćaju da još jedanput kažu jedno dugome da se više nikada neće zabavljati!
- ... jedan od onih konfekcijskih momaka (ne zamerite, to govori zloba iz mene...)
- ... čitava stvar podsećala je na one grandiozne završetke P.I. Čajkovskog: taman pomislite da je najzadgotovo, orkestar opaljuje još jednu grmljavinu, a ljubavnici se vraćaju da još jedanput kažu jedno dugome da se više nikada neće zabavljati!
Beleske jedne Ane, Momo Kapor [2]
Ljubav je ljubav, Sala je šala, ali je uvek tišina kad zlatna ribica umire...
Ah, ti nedeljni ručkovi! Svetovi propadaju, iščezavaju pojedini kontinenti, smenjuju se vlade, a. naš nedeljni ručak ostaje uvek isti isticijati! Supa sa rezancima, govedina
s renom u paradajz-sosu, pire od krompira i na kraju — štrudla s jabukama! Bakuta uzima samo polovinu kuvane šargarepe.
— šta joj je? — pita matori.
— Ona posti! — provaljuje je maman.
Sledi ljupka rasprava o tome ima li Boga ili ga nema, na šta bakuta demonstrativno napušta kujnu. Matori je ljut ko ris, što će čitav jedan dan u nedelju straćiti na druženje s nama. Efektnim udarcem izbija mi novine iz ruke:
— Ko joj je dozvolio da čita dok jede? — vrisne.
Tako i ja odlazim za bakutom na klupu za igrače sa pet ličnih grešaka. Najzad, kad matori oko dvojke uspe da se pre svih nas ubaci u onu jedinu fotelju koju imamo, taman u trenutku kada je otvorio novine, njegova dugogodišnja ljubav, a moja maman, utvrđuje da joj je dete (to, ja!) bledo i malokrvno. To je, naravno, zbog toga što me niko ne izvodi u prirodu!
U tri sata započinje izvođenje!
Ah, ti nedeljni ručkovi! Svetovi propadaju, iščezavaju pojedini kontinenti, smenjuju se vlade, a. naš nedeljni ručak ostaje uvek isti isticijati! Supa sa rezancima, govedina
s renom u paradajz-sosu, pire od krompira i na kraju — štrudla s jabukama! Bakuta uzima samo polovinu kuvane šargarepe.
— šta joj je? — pita matori.
— Ona posti! — provaljuje je maman.
Sledi ljupka rasprava o tome ima li Boga ili ga nema, na šta bakuta demonstrativno napušta kujnu. Matori je ljut ko ris, što će čitav jedan dan u nedelju straćiti na druženje s nama. Efektnim udarcem izbija mi novine iz ruke:
— Ko joj je dozvolio da čita dok jede? — vrisne.
Tako i ja odlazim za bakutom na klupu za igrače sa pet ličnih grešaka. Najzad, kad matori oko dvojke uspe da se pre svih nas ubaci u onu jedinu fotelju koju imamo, taman u trenutku kada je otvorio novine, njegova dugogodišnja ljubav, a moja maman, utvrđuje da joj je dete (to, ja!) bledo i malokrvno. To je, naravno, zbog toga što me niko ne izvodi u prirodu!
U tri sata započinje izvođenje!
Knjiga žalbi, Momo Kapor
Čišćenje cipela je za mene kao za kaluđere molitva.(I sveštenici i ja klečimo dok to radimo.)
- Oprostite koliko imate godina?
- Imam sve!
Imam ludu nadu bez pokrića...
Nije potrebno samo reći. Potrebno je i da te neko čuje.
Želeo sam da živim od danas do sutra i da u ovom času mogu sve mirno napustiti.
- Oprostite koliko imate godina?
- Imam sve!
Imam ludu nadu bez pokrića...
Nije potrebno samo reći. Potrebno je i da te neko čuje.
Želeo sam da živim od danas do sutra i da u ovom času mogu sve mirno napustiti.
Una, Momo Kapor
Kada sam je prvi put video, sat mi je stao.
... molim da me se ne primećuje...
Zaboravlja se da je Kolombo otkrio Ameriku, a da nije znao ni reči engleskog ...
... molim da me se ne primećuje...
Zaboravlja se da je Kolombo otkrio Ameriku, a da nije znao ni reči engleskog ...
Zivotna snaga jednog coveka, meri se izmedju ostalog i njegovo sposobnoscu da zaboravlja
Svaki nedeljni slikar - amater, pred belim platnom u trenutku kada mu prinese cetku namocenu u boju, ima potpuno iste sanse kao i Pikaso ili bilo ko drugi ko je stajao tako sam i zamisljan dvoumeci se odakle da krene, a da je sve ostalo samo splet vestine, publiciteta, srecnih okolnosti i tradicije. [Kapor]
Subscribe to:
Posts (Atom)
